ДАТИ ШАНСУ РАДУ... Миланко Бодирога

Новогодишњи интервју

Миланко Бодирога, председник Градског одбора Савеза самосталних синдиката Панчево

 ЗА САРАДЊУ ДА, АЛИ УЗАЈАМНУ!

•Годину за нама су обележили стечаји најстаријих предузећа у Панчеву, али се полако решавају судбине великих система јужне зоне, оцењују у Савезу самосталних синдиката • Добра сарадња са локалном самоуправом, али не тако добра са предузећима, чак би се могло рећи…

КРАЈ сваке године је време сабирања утисака које су је обележиле. Каква је 2016. година била из угла синдиката, разговарали смо са Миланком Бодирогом, председником Већа Савеза самосталних синдиката града Панчева и општина Опово, Ковин и Ковачица. А како он каже, годину на измаку у Панчеву су обележили стечаји који су резултирали гашењем фирми који су у овом граду пословале преко једног века. Бодирога ту мисли на Индустрију стакла, из које је ове године 120 запослених отишло на биро.

    – Наша борба и активности били су окренути ка томе да и запослени у Специјалним стаклима добију социјални програм и то смо успели, пре неколико дана и они су напустили ово предузеће по социјалном програму. Велики проблем је била и Утва ваздухоплови, чији су радници до пре месец дана били у штрајку који се решен исплатом заосталих зарада, а после састанка са СДПР-ом. Сада је захтев да се реши имовински статуса ове фирме, где постоји много нејасноћа и преплитања надлежности и одговорности. Сходно томе, запослени захтевају да се разреши статус фирме, како би она поново постала значајан фактор у наменској индустрији – објашњава Бодирога и судбину фабрика јужне индустријске зоне у Панчеву, наводећи као још један озбиљан проблем за који се назире решење.

    Он подсећа да је најављена убрзана приватизација Азотаре, као и то да ће Петрохемија, уз договор НИС-а, Лукоила и Владе добити статус који ће бити дефинисан кроз расподелу потраживања и њихову конверзију у имовину поверилаца, што ће, уз повољне услове на тржишту, омогућити да Петрохемија настави добро да ради како би успела коначно да стане на своје ноге.

    А 2016. година биће запамћена и по проблемима везаним за Апотекарску установу у Панчеву. Први човек Савеза самосталних синдиката каже да је очигледно да постоје одређени интереси да државне апотеке не функционишу како треба, а иза чега стоји освајање тржишта. Бодирога напомиње да Синдикат забрињава могућност да преко стотину запослених остане без посла, што ће довести у питање животе њихових породица и да је баш зато синдикат против игре државних институција које пребацују одговорност једни на друге, чему ће епилог бити то да ће запослени изгубити посао, а локална самоуправа предузеће преко којег је грађанима обезбеђивала лекове,  што јесте једна од њених важнијих улога.

    – Наше активности везане за јавна и јавно-комунална предузећа у Панчеву у овом тренутку су окренуте ка обнављању иницијативе за потписивање колективних уговора. Како су ти уговори потписани пре одређеног времена, оно што нас сада изузетно анимира јесте да би они морали доживети имплементацију у предузећима како би многе ствари које су камен спотицања биле отклоњене. Кроз потписивање уговора који би још боље дефинисали све оно што је аутентично за свако од ових предузећа, то би се успело реализовати – објашњава Бодирога. Он додаје да и нови прописи отварају многе недоумице и као пример наводи нову законску регулативу која се бави службама обезбеђења, а која подразумева нове специфичности попут лиценцирања и ангажовања фирми са стране. То ће умногоме одредити судбину служби обезбеђења у панчевачким јавно-комуналним предузећима, а највише због могућности да запослени у тим службама постану технолошки вишак.

    – Све у свему, оно што је карактеристично за ову годину која полако пролази, јесте да у Панчеву нема ништа ново по питању доласка стратешких партнера или отварања нових радних места која би значајније поправила социјалну слику града. Све је то у најави и нама остаје да чекамо и да се надамо да ће се нешто по том питању покренути.

    Први човек панчевачког Самосталног синдиката оцењује да је, у односу на комплетну слику друштва, улога синдиката данас маргинализована. Како он каже, злонамерни би могли рећи да је то последица неактивности ове организације али он на то одговара да активност синдиката подразумева консензус свих друштвених партнера и међусобно разумевање. Улога синдиката зависи од тог разумевања и дијалога а о томе ипак не одлучује синдикат, сматра Бодирога: – О томе да ли ће тај социјални дијалог и демократичност односа са синдикатима бити на вишем или нижем нивоу, одлучују неки други социјални партнери. Ми смо отворени за сарадњу, али за узајамну сарадњу и морам рећи да је она данас на нижем нивоу него што је била у претходном пероду. А када смо код тога, најбољу сарадњу имамо са представницима локалне власти док је са друге стране, она веома лоша када су у питању предузећа. Наш је утисак да они не желе да комуницирају са нама као са представницима запослених који заступају њихове интересе. У суштини, све су већи притисци у предузећима да се синдикат и његове активности сведу на минимум и то је актуелно и код нас у Панчеву, али и у целој Србији.

    А будућност синдиката везана је за будућност нашег друштва, сматра Бодирога. Како он каже, у развијеним замљама синдикати су негде јачи, негде слабији, све то зависи од земље до земље. – Негде делују моћније због своје сарадње са левичарским партијама, а негде је масовност синдиката омогућена законским одредбама.

     – Код нас, од почетка транзиције и Закона о синдикатима из 2001. године постоји ограничење о чему се не прича много. Тим законом, али и Уставом, синдикат је одређен као организација која заступа интересе запослених. Ја питам шта је са незапосленима, пензионерима…? Када би закон дозволио да се и они званично синдикално организују, и они би постали значајан социјални партнер – тврди Бодирога и напомиње да код нас постоји и одређена анатема синдиката, а ружне речи од стране јавних личности и политичара о томе да синдиката има превише или да су свега пар синдикалних организација  репрезентативне само поспешују ту лошу слику синдиката у јавности. Бодирога сматра да смо ми далеко од демократског друштва, где су правила одређена и да због тога што не постоји ни организација послодаваца, држава, уместо улоге социјалног партнера има улогу арбитра: – И у Србији, као и у земљама окружења, синдикати покушавају да буду корективни фактор власти која ипак има последњу реч – каже први синдикалац Панчева и три општине око тог града.