Новогодишњи интервју

Данијела Лончар, начелник Јужнобанатског управног округа

ЈУЖНИ БАНАТ МОЖЕ И МОРА ВИШЕ

•Жеља ми је да вратим стари сјај Јужнобанатском округу, јужни Банат то заслужује •Част је и привилегија бити део тима који спроводи свеобухватне друштвене реформе •Зашто само неколико дана у години за Милоша Црњанског, зашто не етно кућа на Девојачком бунару, зашто не регионална удружења жена, зашто…

ЕВО нас у седишту Јужнобанатског управног округа. Дочекује нас љубазна сарадница , извињавајући се што ће начелница каснити који минут. Прави нам друштво. Професионално, нема шта. Док разгледамо лепо  и складно уређен ентеријер, враћамо филм неких двадесет година уназад. И тада смо били ту, додуше, у неком другом својству, у неком другом времену, али и двадесет година млађи, тако да је и тај филм већ постао део архивске грађе. И не само филм.

    У тим и таквим размишљањима прекида нас начелница, која сигурним кораком и особеним осмехом, па и одевном комбинацијом, којој ни Саша Видић не би могао наћи замерку, већ на први поглед оставља утисак особе која зна да се у сваком тренутку носи с оним у себи и оним око себе. На нашу констатацују: „у послу сте, очито“, спремно одговара: „због посла и јесам ту где сам“. Био је ту и још неки додатак о женама и судовима, али то већ нек остане за наслућивање. Позната је то женска синтагма.

   На чају смо, дакле, са првом женом – начелником Јужнобанатског управног округа, Алибунарчанком Данијелом Лончар, а оно што је нама и додатно драго, има и везе са селеушком Колонијом, а то је колонија која… хајде да не будемо баш превише пристрасни, да нам се не наљуте Владимировчани.

   Али да не започнемо с Алибунаром, и женама из те општине, то већ не би било у реду!

Зашто? Па, зато што у општини Алибунар има више женских удружења него ли мушких спортских клубова! Добро, мало смо претерали, али је чињеница да свако насељено место у општини  има најмање једно удружење, а у некима их има и два, па и три!

    -Женска удружења су, заиста, бренд алибунарске општине, и то је за средину у којој богатство мултиетничке културне баштине превазилази границе Србије, прави изазов за оне који се баве управо тим садржајима, на овај или онај начин, свеједно, али је изазов на који се мора спремно и на прави начин одговорити. У том смислу, моја је жеља да се на Девојачком бунару, на пример, направи једна етно кућа, која би била стециште бројних љубитеља онога што се зове душа једног народа изражена кроз рукотворине управо тих удружења жена, жена које чувају прошлост свог народа у садашњости, пројектујући је на само њима својствен начин у будућност, на генерације које долазе – у једном ће даху наша саговорница.

САВЕТ ОКРУГА

   Недавно је, како то захтева уредба Владе Србије, конституисан Савет јужнобанатског управног округа. У Савету су начелник Јужнобанатског управног округа,  градоначелници оба града и председници свих шест општина Округа.

На челу Савета је, разумљиво, начелник Јужнобанатског округа, а предвиђено је да се састаје једном у два  месеца, а по потреби и чешће.

    Али то је само део приче. Следи још доста тога, али то већ не зависи само од жеља Данијеле Лончар, па макар она и начелница била. Треба још људи, спремних да одскоче из своје безбојне свакодневице и да у свакој ноћи виде наговештај искрица новог дана.

   Зашто та удружења не би превазишла општинске оквире и постала регионална? Тиме, не само да би на једном месту имали значајно повећану синергију и руку и  ума, него би лакше избегли замке ИПА фондова и тако дошли у прилику да реализују своје најамбициозније пројекте. Зашто у Иланџи  Милош Црњански не  би био присутан не само неколико дана у „Данима Милоша Црњанског“, него током свих 365 дана у години? Да бројни поклоници једног од највећих српских писаца и песника дођу и виде где је он провео своје детињство и одакле је отишао у свет. онај у коме нема места за баш много људи?

    -То је то неискоришћено богатство, једно само у низу које нуди овај крај, а који може бити права туристичка мека, то је тај потенцијал који има свако село, а који сада виси негде у ваздуху, и ја ћу са своје стране учинити све да тако не остане, то је моја обавеза према Алибунару, најпре, као  Алибунарчанке, а потом и као жене која је део тима који ову земљу убразано мења набоље, од најмањег села, па до највећег града – каже наша саговорница.

    Данијела Лончар је у Влади Србије од 1997. године. Пошто је у међувремену на свет донела три девојчице, 2003. године, из Београда долази у Панчево, на послове у Јужнобанатском управном округу. На питање шта мисли о својим претходницима, уз осмех који је више од осмеха, само је рекла да „иза свакога, па и иза начелника остаје печат, а он је такав какав је“.

   Тринаестога дана септембра 2016. године Данијела Лончар, одлуком Владе Србије, постаје начелник Јужнобанатског управног округа, као прва жена на тој функцији у овом, другом по величини округу у Србији.

    Шта су били њени први кораци?

    -Пошто сам ја ту, у друштву тих људи, провела већ више од 13 година, за мене то није био непознат терен, напротив. Моје је само било да том уиграном тиму високих професионалаца, до крајности оданих послу који обављају, будем свесрдна подршка у сваком тренутку и на сваком месту, ма који тренутак био и ма које место било, без изузетака – јасна је начелница Лончар.

    А сад мало да препричамо шта смо још чули.

    Чули смо да је било муке са паркирањем , да је чак „паук“ носио и возила инспектора на радним задацима, чули смо да централизација понекад иде и до бесмисла, чули смо да неке просторије не личе баш на канцеларије државних чиновника који обављају изузетно одговорна посао за државу, чули смо да је 2003. било 99 инспектора, а да их сада има само 50, чули смо да је ово округ који нема ни саобраћајне ни туристичке инспекторе, чули смо… али не морамо ни ми баш све да запамтимо.

САРАДЊА

  Начелница округа Данијела Лончар је изузетно задовољна сарадњом са представницима свих осам локалних самоуправа у Јужнобанатском управном округу, која се, како каже, одвија на дневном нивоу. Та сарадња подразумева, како учешће у заједничким акцијама, тако и  помоћ у  непосредној проходности до најважнијих државних институција и установа. Осим тога, начелница са посебним задовољством истиче сарадњу са ПУ Панчево, без чије помоћи многе акције не би имале успешан епилог.

    А да чујемо шта на то што смо ми чули каже наша саговорница, док испијамо последње гутљаје укусног чаја у њеном пријатном друштву.

    -Проблем са паркирањем је уз помоћ локалних самоуправа решен, последице проблема који настају због централизованог система снабдевања санирамо на најбезболнији начин, тако да посао не трпи, неуређене канцеларије сређујемо како знамо и умемо, проблем са мањком инспектора решавамо директним контактом са надлежним министарствима и помоћ нам стиже увек кад је затражимо, а што се тиче недостатка саобраћајних и туристичких инспектора, то је већ ствар Владе, али се надам да ће ускоро и тај проблем бити решен, и то ангажовањем стручних људи на одређено време – објашњава начелница, додајући да се озбиљно и на време ваља припремити за смену генерација, јер је доста инспектора у поодмаклом животном добу и било би добро искористити њихово искуство и знање, пре него што оду у пензију.

АКЦИЈЕ

     Активност инспекцијских органа је константна и одвија се према плану сваког министарства. Оне су редовне и зато њих нећемо помињати.

Поменућемо,  ових недеља  посебне актуелне, ванредне акције саобраћајних инспектора, разуме се, уз помоћ полиције, у сузбијању нелегалног превоза. Те акције дају видљиве резултате.  Из саобраћаја је искључено 96 возила, а против возача, „дивљих“ превозника, поднете су прекршајне пријаве.

    Колико грађани ризикују улазећи у возила нерегистрована за превоз путника, најбоље сведочи бизарни податак да је у једном таквом возилу затечен возач који није имао положен возачки испит! Зато, грађани, опрез!

    У току је и акција легализације нелегализованих објеката.  Влада је овде била широке руке. Чак и  економски објекти подигнути у сеоском дворишту, могу бити легализовани за само 5.000 динара!

    – У себи дубоко носим жељу и потребу да Јужнобанатском управном округу вратим некадашњи сјај, јер Јужнобанаћани заслужују да имају институцију којој ће веровати и на коју у свакој прилици могу рачунати, јер шта смо ми него влада у малом, и то грађани морају и да осете с великом дозом оптимизма кад год се сусрећу с нашим инспекторима, али и са мном – поручује начелница Лончар.

    – Част ми је и привилегија да сам део тима који спроводи започете реформе, и ја сам ту, на услузи грађанима, спремна да прихватим и предлоге и сугестије, јер ко на то није спреман није спреман да боље ради, и ту онда нема напретка, а ја хоћу да сви напредујемо, што је брже могуће – закључује наша саговорница „на чају“, која воли да чита књиге са психолошком тематиком, али и оне о политици, почев од грчких мудраца па надаље.

-Да бисте управљали људима морате  знати да управљате собом – каже начелница.

Баш тако.

                                                                                                                                            С. Батало