Драган Босиљ, председник Регионалне привредне коморе Панчево
ШТА ДОНОСЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ?
• Од следеће године на снагу ступају нови прописи који дефинишу и нову организацију коморског система у Србији • Садашње регионалне коморе постају регионалне канцеларије у оквиру Привредне коморе Србије • Нови закон, после три године, враћа и обавезно чланство привредних субјеката у коморама
РЕГИОНАЛНЕ привредне коморе у Србији основане су 1975. године и, после три деценије њиховог функционисања, донет је нови Закон о привредним коморама, по којем ће, када ступи на снагу 1. јануара, регионалне коморе постати канцеларије које ће функционисати под окриљем Привредне коморе Србије и тако бити део јединственог коморског система.
Председник Регионалне привредне коморе Панчево Драган Босиљ каже да ће нови прописи донети значајне промене у раду комора, али додаје да оне доносе и много практичних проблема који ће се морати решавати у ходу. – Привредна комора Србије је ускладила свој статут са новим прописима, а регионалне коморе су у обавези да до краја ове године донесу одлуку да ли желе приступити ПКС или не, пошто по закону то нису обавезне већ могу наставити да раде као уговорне коморе које морају имати најмање 100 чланица. Тако је и Скупштина РПК Панчево донела одлуку о приступању, предали смо потребну документацију и сада чекамо одговор Управног одбора ПКС да ли испуњавамо захтеване критеријуме и одлуку о пријему након чега ћемо потписати и уговор о приступању. Од 17 регионалних комора, колико их има у Србији, већина регионалних комора задовољава услове за пријем – објашњава Босиљ и додаје да ће тим приступањем регионалне коморе постати регионалне канцеларије које више неће имати статус привредног субјекта и неће имати толики степен самосталности у раду као раније, али ће нова организација и нови прописи свакако унети побољшања у функционисање целог коморског система.
ПРОЈЕКТИ
Регионална привредна комора Панчево је веома активна по питању пројеката, посебно оних који се финансирању из ИПА фондова, а чиме је створена и одлична сарадња са привредним коморама највише из земаља у окружењу. У сарадњи са Румунима реализован је пројекат “Made in Banat” са циљем промоције производа фирми са територије целог, историјског Баната. Реализован је и пројекат развоја консултантских услуга у Банату, а између осталог, обављене су и едукације руководиоца малих и средњих предузећа о стандардима и стратегијама развоја предузећа. Један од планираних пројеката је “Путевима меда” и он подразумева организовање туристичких тура по Банату, који је прве половине прошлог века био познат по производњи меда.
Како Босиљ каже, до сада су коморе биле самосталне у раду, а постојао је и споразум о сарадњи са републичком и покрајинским коморама, заједничком наступу и заједничким циљевима који се није увек спроводио, а посебно после измена прописа из 2013. године када је чланство у коморама постало добровољно, што је коморе претворило у конкуренте, бар по питању чланова. Како Босиљ каже, по новом закону, чланство је обавезно и оно подразумева плаћање коморског доприноса на основу којег ће коморе и канцеларије функционисати. Допринос ће бити јединствен, прикупљаће се на један рачун па ће се споразумима и договором делити између комора и канцеларија.
– Очекује се да ће кроз овакву јединствену чланарину стопа наплате бити значајно мања посебно за онај део привредника који су некада плаћали три чланарине, за регионалну, покрајинску и републичку комору. Закон међутим није предвидео никакве санкције за неплаћање ове обавезе већ је то препуштено коморском систему. Такође, још није тачно дефинисан начин финансирања нових канцеларија и то колико ће оне бити самосталне у свом раду односно у доношењу одлука – објашњава председник Босиљ и напомиње да ће припајањем регионалних комора у ПКС, сва њихова својина прећи на ПКС. То ће, поред губитка статуса правног лица отворити низ ситних, практичних проблема попут питања запослених, регистрације канцеларија у Агенцији за привредне регистре, питање рачуна комора и сличних проблема који ће се морати решавати у ходу.
Нове Регионалне канцеларије ће функционисати као део ПКС и на њиховом челу ће бити директор којег ће постављати председник ПКС. Те канцеларије ће имати задатак да активно сарађују са локалним самоуправама око доношења прописа који утичу на привредни амбијент на локалу, да информишу и едукују око нових прописа, промовишу привреду, а што је веома важно, на њих ће бити пренета јавна овлашћења ПКС, што до сада није био случај и што ће привредним субјектима умногоме олакшати њихово остваривање. Босиљ додаје да се размишља и о стварању нове институције – заштитника привредника, који би радио при свакој регионалној канцеларији и који би се бавио проблемима који би могли настати у односима државе и предузетника. – Поред ових канцеларија, по новом закону, у Србији ће постојати још и Привредна комора Војводине и Привредна комора Косова. У овом тренутку нису дефинисани надлежности и послови ових комора осим обавезе сарадње са покрајинским властима око доношења прописа који се тичу привредног амбијента.
Наш саговорник каже да је при доношењу новог закона значајна била помоћ Привредне коморе Аустрије, тако да су нека решења урађена на основу њихових прописа и праксе, при чему се пазило на наше специфичности. Босиљ, који се на челу РПК Панчево налази од 2004. године, као највећи добитак који ће привреда имати од нове организације коморског система види у томе да ће, због обавезног чланства, систем бити масовнији, а тиме ће имати и већи ауторитет и са већом снагом ће моћи да наступа према републичким властима, али и према локалним самоуправама како би се створио што бољи амбијент за привреднике. Тиме ће комора постати адвокат привредника према власти, али и партнер владе по питању привреде.
– Према подацима за првих шест месеци, у Јужнобанатском округу евидентан је раст у индустријској производњи од преко 2,5 посто, у чему најзначајнију улогу има прерађивачка индустрија, а забележен је и пад броја незапослених. То је тренд који је карактеристичан за целу Србију – каже председник РПК Панчево. По његовим речима, остварени су добри резултати у пољопривреди по питању приноса и квалитета док је, са друге стране, цена тих пољопривредних производа ниска што највише погађа произвођаче, али је и неизбежна пошто још увек постоје залихе тих производа из претходних година које су биле рекордне по питању приноса. Што се тиче спољнотрговинског биланса, јужни Банат већ годинама бележи суфицит. Како каже председник Босиљ, у питању су највише пољопривредни производи, а као земље извоза најчешће су Немачка, Италија и бивше југословенске републике. У укупном извозу Панчево још увек држи примат, мада му се Вршац све више приближава, каже наш саговорник , али наглашава да фирми које извозе своје производе има све више у целом округу. – Значајно за нас је то да Азотара, после ремонта, ових дана креће са производњом. Петрохемија се налази на оној листи од 174 предузећа у државном власништву и очекујемо да се до краја године реши судбина овог предузећа што ће највероватније бити продаја – додаје он. На питање односа РПК са великим предузећима из региона, Босиљ каже да су Азотара, Петрохемија и НИС остали чланови ове коморе, што нису били обавезни по прописима из 2013. године, док је вршачки Хемофарм прекинуо своје чланство.
ОБРАЗОВАЊЕ
Још једна од новина коју доноси нови закон јесте укључивање коморског система у образовни систем, посебно по питању увођења дуалног образовања. Та реформа средњошколског система подразумева да се образовање врши и у школама и у привредним субјектима, како би ученици стекли и потребна практична знања. Наш саговорник каже да би улога коморског система била да дефинише дефицитарна занимања и да мотивише привреду да се укључи у тај процес који обухвата од доношења прописа до стварања техничких услова. То је процес који има подршку Владе, коморског система и привреде али који не сме трајати предуго, напомиње Босиљ.
У светлу нових прописа, јавиће се и проблеми око реализације пројеката које је РПК Панчево, као регионална комора, започела. Наиме, ова комора је до сада реализовала петнаестак пројеката и то највише оних у сарадњи са коморама из суседних земаља преко фондова за прекограничну сарадњу. – Најбоља је сарадња са Румунијом где смо преко ИПА фондова повукли највише средстава. Када је чланство у коморама постало добровољно, ми смо наше функционисање финансирали средствима од ових пројеката и нисмо имали потребу да смањујемо наше активности. И сада имамо четири пројекта који су прошли другу фазу провере и одговоре да ли ће се реализовати очекујемо до краја године. Ту се јавља проблем да ли ће и како, после припајања ПКС, нова канцеларија моћи да их реализује, посебно када се у њима захтева да седиште субјекта буде на територији јужног Баната. Ту ће се морати наћи решење посебно сада када, као регионална комора, имамо најаву могућности такве сарадње и са Мађарском.
И. Владан
