У СЕНЦИ ИСТОРИЈЕ
Тужне судбине српских краљица
НАРОД ИХ ЈЕ ОБОЖАВАО, А МУЖЕВИ ЈАВНО ПОНИЖАВАЛИ
•Како је књегиња Љубица реаговала у наступу љубомoре када се сусрела са једном од бројних љубавница кнеза Милоша?
•Због које је жене краљица Наталија дошла у јавни сукоб са краљем Миланом и како се он завршио?
ЉУБИЦА ОБРЕНОВИЋ
(14. 1. 1785. Срезојевци – 14. 5. 1843. Нови Сад)
ЊЕНО девојачко презиме било је Вукомановић, била је ћерка Радосава и Марије Вукомановић. Главни посредник удаје за Милоша Обреновића био је Никола Милићевић Луњевица који је преговоре око удаје завршио са Миланом Обреновићем, братом кнеза Милоша, на четрдесет дана од смрти њеног оца. Кум на свадби је био нико други до Карађорђе, који ће исте године подићи и Први српски устанак.
Била је позната као строга и самосвесна, и често је заузимала сопствени став у политици. Због тога је неколико пута долазила у озбиљне сукобе са кнезом Милошем. Тако је у наступу љубоморе, једну од више Милошевих љубавница и убила.
Једном приликом изненадила је кнеза и његову љубавницу Петрију како намешта кревет. Упитала ју је: „Коме спремаш две постеље, Петрија?“. „Спремам једну господару, другу мени“, одговорила је Петрија.
„А где ћу ја спавати ноћас?“,
„Вала Богу, пространа је кућа!“
„Зар тако, Петрија?“
„Нисам ти ја крива што ти Бог није дао“, безобразно одговори Петрија.
„А кад мени није Бог дао, ја ћу дати теби“, узврати Љубица, потом дохвати кнежев пиштољ којим је убила Петрију.
Као њена резиденција изграђен је конак књегиње Љубице у којем је касније био смештен Београдски лицеј.
Са кнезом Милошем изродила је синове Милана и Михаила, и ћерке Петрију и Савку.
Кнегиња Љубица умрла је у прогонству 1843. у Новом Саду, у Аустријском царству, а сахрањена је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.
НАТАЛИЈА ОБРЕНОВИЋ
(14. 5. 1859. Фиренца – 8. 5. 1941. Париз)
РОЂЕНА је као Наталија Кешко 1859. у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија Стурдза од Молдавије.
За краља Милана се удала 1875. и са њим је имала сина Александра, рођеног следеће године. И људске и политичке разлике доста брзо су довеле до сукоба између супружника. Док је Милан тражио ослонац у Аустроугарској, дотле је Наталија била русофил. Наталијина хладноћа и Миланов темперамент одвеле су га у бројне љубавне авантуре, које су вређале Наталију. Постала је врло популарна због бриге и труда око рањеника за време рата са Бугарском 1885. године. Отворен и јаван сукоб са Миланом настао је 1886. године, поводом његове везе са госпођом Насос.
Разлаз Наталије и Милана потрајао је више година, повремено имао знатне политичке импликације и пунио скандалозне хронике. Брак је разведен 1888, показало се на нерегуларан начин, што је касније поништено. Милан је абдицирао 1889. године, а, као део његовог поравнања са владајућим радикалима и намесништвом, краљица Наталија је протерана из Србије 1. јуна 1891. године. До формалног, али не и суштинског помирења дошло је 1893, када јој се Милан обратио за новац, па су 1894. године поново примљени у краљевски дом.
За време владавине сина Александра, Наталија је покушала да му буде главни саветник. Залагала се за оријентацију на Русију и радикале, верујући да без њих неће бити политичке стабилности у Србији. Углавном је живела у Бијарицу у Француској, у вили званој Сашино. У Београд је дошла на дуже 1895. па 1897. године, када се опет сукобила са краљем Миланом. У њеном друштву се као дворска дама налазила Драга Машин, у коју се Александар дефинитивно заљубио.
Тешко разочарење Наталији је донело венчање сина Александра са Драгом Машин 1900. године. Највећи ударац доживела је 29.маја 1903. када је група официра убила Александра. После 1903. извесну утеху нашла је у друштву једне шпанске католичке породице, па је прешла у католичку веру и замонашила се. Умрла је осмог маја 1941. године, у великој беди и сиромаштву, у манастиру Сен Дени крај Париза и сахрањена на гробљу Ларди крај Париза.
