РАД, НЕ ОБЕЋАЊА... Мр Татјана Божић

Мр Татјана Божић, чланица Градског већа Панчева

НЕПОЗНАТЕ СУ БРОЈКЕ, А ТЕРЕН ЈЕ ПОЗНАТ

•Број уписаних првака у односу на прошлу годину већи за 37 ђака, док је у неку од средњих школа уписано 84 ученика више него 2015. године • Родитељи треба да знају да њих нико не може да замени, а да су вртић или школа само партнер у одгајању њихове деце

У новом Градском већу Панчева, које има само седам чланова, четири већника су чланице, дакле, већнице. И по малом броју чланова Већа и по броју жена у њему, Панчево је, без сумње, јединствен пример у Србији. Али о том, другом приликом.

    Сада реч дајемо једној од чланица Већа, и то мр Татјани Божић, већници задуженој за образовање, која је до конституисања новог градског већа, након априлских избора, била на функцији директорке панчевачке Основне школе „Свети Сава“.

1. Доскора сте били директорка једне од највећих школа у Панчеву, а сада сте чланица Градског већа задужена за бригу о свим школама. Да ли сте на новој функцији сазнали нешто што Вас је изненадило?

    – Са 20 година стажа у образовању, не може вас ништа изненадити. Наравно да сам на новој функцији много тога сазнала, сазнајем и даље. Нема непознатог терена, само има непознатих бројки.

2. Почела је нова школска година. Јесу ли је све школе спремно дочекале?

    – Школе су, као и до сада спремно дочекале нову школску годину. Радови који су се одвијали током лета завршени су. Остало још по нешто да се доради, али то је тамо где ти радови не утичу на одвијање наставног процеса, тако могу да се обављају и у току самог рада школа.

3. Где има проблема и које врсте?

    – Проблеми су настали применом новог Правилника о систематизацији радних места, али активи директора основних и средњих школа то решавају у ходу. Чак нас ни овакве ситуације не изненађују, јер се не дешавају се први пут, тако да смо на њих већ навикли.

  1. Шта је то што ћете покушати да промените као већница задужена за образовање, а нисте могли као директорка? Од чега зависи да ли ћете и успети?

    – За почетак сагледавам постојећу ситуацију, па ћу тек када све и из сваког угла сагледам, планирати шта и како даље. Задовољна сам стањем, када су у питању технички услови за рад, и у школама и вртићима, мада, што се каже, увек може бити и боље, и то је оно за шта ћу се залагати. Наравно да то не зависи само од мене, зависи и од буџета који нам буде био опредељен.

  1. Јесте ли задовољни оним делом буџета, који је предвиђен за образовање?

    – Одговор је исти као на претходно питање, увек може боље.

  1. Шта је то за шта ћете се посебно залагати у Вашем мандату и чиме бисте највише волели да се похвалите за четири године?

    Волела бих да бар донекле смањимо број деце на  листи чекања у вртићима, као и да задовољимо потребе школа, и то  бар у оном делу који је неопходан за безбедно, али и  савремено одвијање наставног процеса. Наравно идеја и планова има много, али ја више волим да радим него да обећавам. Тако да,  ако желите да будете у току, мораћете да нас редовно пратите.

  1. Какво је стање са технолошким вишковима у школама, како се то питање решава и шта је ту највећи проблем?

    – Највећи проблем је што  ступање на снагу сваког правилника, па и овог, буде некако касно. Требало би такве ствари конкретно знати пре почетка школске године, али већ другу годину заредом правилници се појављују касније, и то када и наставници и помоћно особље већ увелико почну да раде. Тада настају проблеми… ко се бодује, ко  остаје,  ко је вишак?  Бодовање врше синдикати, и за тај део посла, ако вас интересује, мораћете њих да питате. Ове године смањење процента рада погодило је више помоћно особље, домаре, ложаче… Није још све приведено крају, а када буде, знаћемо и тачно који је то број радника, који ће имати статус „технолошког вишка“, и како то питање решавати.

  1. Има ли мањка професора за неке предмете?

    – Има. Годинама недостају, то је већ познато, професори математике, тако су директори принуђени да се сналазе како знају и умеју, а то значи ангажовање математичара из других школа, нема друге.

  1. Какав је бројчани однос уписаних првака у основне школе и у прве разреде средњих школа ове и прошле године?

    – Број првака у 2015. години  износио је 1.171, а ове године уписано је 1.208 полазника првог разреда, док је број ученика првог разреда средњих школа прошле године био 1.396, док је ове године уписано скоро 90 више, 1.482 ученика.

  1. Шта бисте, сада као већница, поручили својим дојучерашњим колегама, директорима школа?

   – Не морам да им поручујем ништа, моје колеге то већ знају, да сам увек ту, за сваку њихову недоумицу и помоћ, наравно, све  у оквиру могућности које ми стоје на располагању.

  1. А родитељима и ђацима?

    – Родитељима бих поручила да се баве својом децом, јер њих њима нико не може за замени,  а да  вртић или  школу  прихвате као партнера  у њиховом одгајању. Тимским радом се једино постижу добри резултати.

Ђацима желим да им школа буде задовољство, а не обавеза. То може да се постигне само редовним радом и учењем.