Миодраг Младеновић, директор Завода за заштиту споменика културе Панчево

БЕЗ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

МИ НЕ ПОСТОЈИМО

• Панчевачки Завод за заштиту споменика културе не крије амбицијe да постане најбољa установа кулуре те врсте у земљи •Највећи пројекат ове године јесте обележавање три века од ослобађања јужног Баната од Турака

ЗАВОД за заштиту споменика културе Панчево има јасан план и циљ, а то је да постане најбољи завод у Србији. Како каже директор ове установе Миодраг Младеновић, Завод у Панчеву нема познате споменике културе око које би изградио своје име, али то је, са друге стране, подстицај да се ради боље и стручније, да се према сваком споменику културе односимо као да је најзначајнији:

– Ми без споменика културе не постојимо и све што радимо, радимо у интересу њихове заштите. Стасавањем нашег Завода ми ћемо показати и презентовати лепоте и културно наслеђе јужног Баната – каже Младеновић, који се на челу ове установе културе налази тачно две године, од јула 2014.

– Наш најзначајнији пројекат за ову годину, а који превазилази, простор јужног Баната јесте обележавање 300. годишњице ослобађања Панчева од Турака. Тада је Еуген Савојски, један од највећих војсковођа свих времена, истерао турску војску из целог јужног Баната, а годину дана касније уследила је и битка за Београд. Ми тим поводом правимо изложбу о повратку хришћанства у Панчево – објашњава директор Младеновић и даље каже да је за истраживања и реализацију изложбе ова установа добила већи део средстава који је Покрајински секретаријат за културу наменио за пројекте ове године. Користећи материјале архива из Будимпеште и Истанбула, идеја је да се прикаже развој града, процеси градње и рушења у њему, Тамиш као центар саобраћаја, и тако се створи прича о Панчеву тог доба, што би се касније све то проширило на цео јужни Банат: – Са свим тим сазнањем ми идемо даље у прошлост. Панчево јесте било озбиљан град, који је због близине Београда и наглашавања његовог значаја готово увек било изузимано из историјских записа.

Поред тога, Завод је добио и 5,4 милиона динара од Министарства културе за санацију обалоутврде десног светионика на Тамишу, пошто постоје тенденције да се оба светионика нагињу због неповољног режима вода. Од Покрајинског секретаријата добијена су средства за радове са којима ће бити реализовано истраживање Ковинске тврђаве, а са циљем да Завод да идеју развоја туризма у том граду који се налази на еврпској бициклистичкој рути. Кроз Ковин и данас пролази велики број туриста, али Ковин није профилисан по том питању и потребно је издвојити нешто око чега ће се изградити препознатљива туристичка прича.

– Ковинска тврђава је интересантна јер је у доба Римљана, због свог положаја који гледа на Мораву у Дунав и контролише Моравску долину, била одбрана севера од варварског југа. Доласком Турака та ситуације се потпуно окренула. Ковинска тврђава штитила је хришћански север од отоманског југа. Цела та прича је интересантна и када би извукли предности из ових апсурда која су пратила историјска дешавања, створили бисмо причу око које би могли изградити оно што би могло бити покретач развоја Ковина. Ове године Завод, уз подршку Министарства културе, треба да започне дизајн и имплементацију новог софтвера потребног за дигитализацију грађе како би, каже наш саговорник, на прави начин ушли у 21. век.

–Надам се да ћемо до краја године успети да реализујемо и пројекат везан за реконструкцију Преображенске цркве у Панчеву, а која спада у споменике културе од изузетног значаја. Оно што треба да се уради јесте покривање крова звоника и тада би требало да се почне и са уређењем спољашности цркве. И ту постоји та компликована прича, овога пута законска, а тиче се прибављања потребних сагласности у новим, доста крутим процедурама, а са друге стране потребно нам је и разумевање Цркве – објашњава директор Младеновић и наглашава да је све планирано понекад веома тешко извести..

Оно што је за Панчева карактеристично јесте и његово индустријско наслеђе. Младеновић каже да оно захтева мало другачији приступ од осталих споменика културе. Како каже, сваки овај објекат је болесник за себе и потребна му је јединствена терапија, посебно када се зна да већина њих данас живи свој живот као пословни простор, а за чије мкоришћење на нивоу града важе исти прописи.

– Ми се залажемо да сваки од тих објеката добије своју радну процедуру. Веома добар пример је Свилара у Панчеву и њен власник, фирма „Еко Мабер“, која са нама и у сарадњи са нама, ради на оздрављењу овог објекта. Тако ћемо на концу у сали предионице и организовати изложбу поводом ослобођења Панчева.

БРЗАВА – ТАМИШ

До краја године се очекује и резултат ИПА пројекта за који је Завод конкурисао са партнерима из Румуније, а са циљем актуелизације тока Тамиша и његове притоке Брзаве које, као некадашње значајне саобраћајнице, спадају у привредно наслеђе.

Како каже директор Младеновић, у оквиру пројекта планирана је и истраживачка регата Брзавом и Тамишем, како би се пописали сви постојећи индустријски објекти.

Када је у питању Вајфертова пивара, са закупцем кога доживљавамо као партнера, успели смо да спречимо продор влаге у централне просторије, а урадили смо и попис све постојеће опреме и направили њен каталог. Са друге стране, са ТМБ Дајмондом и Музејом пиварства организовали смо и поставку „Мистерија Вајферт“, кроз коју смо недавно грађанима пружили прилику да доживе како је рад ове пиваре некада изгледао. Оно што је најважније јесте да се ту и даље производи пиво и ми, као град, то треба да подржимо – каже директор панчевачког Завода за заштиту споменика. Он напомиње и да је са стечајним управником „Тргопродукта“ договорена сарадња по питању заштите Провијант магацина, на коме је кров почео да прокишњава и због неодговарајућих услова одржавања који је прописала служба Завода.

Директор Младеновић, ипак, оцењује да је Завод, када је заштита споменика културе у питању, права адреса за сва питања и додаје да је ова установа доста научила, између осталог, и на својим грешкама.