Алибунар

Зоран Пребирачевић, директор Центра за социјални рад “1. март” Алибунар

ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ ЈЕ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ

• Центар за социјални рад у Алибунару има 1740 корисника, што није мали број за општину ове величине

• Поред великог броја корисника, запослени у овој установи свакодневно решавају и велики број важних проблема тих својих суграђана

• Која је то посебна жеља директора Пребирачевића?

Центар за социјални рад “1. март” у Алибунару данас има 1740 корисника што, по речима Зорана Пребирачевића, директора ове установе, чини око 10 посто од тренутног броја становника ове јужнобанатске општине, што није мали број, а посебно када се има у виду да већи део чине људи који, како каже директор, немају од чега да живе и који од ове установе добијају или трајну или привремену социјалну помоћ.

– Ово је јавна установа са посебним овлашћењима и ми обављамо веома одговоран посао пошто одлучујемо о људским судбинама. Ми се бавимо усвојењима деце без старатеља што је трајно решење или смештајем у хранитељске породице, што је привремена мера. Угроженим грађанима пружамо једнократне, привремене социјалне помоћи за шта средства добијамо од локалне самоуправе, односно трајне, које се финансирају из републичког буџета, бринемо о народној кухињи, а у сарадњи са Црвеним крстом угроженима додељујемо пакете помоћи. Помажемо око трошкова сахрана особа које нису осигураници ПИО, одлучујемо о помоћи студентима и ученицима, као и о додели туђе неге и помоћи. Један од наших послова који нам последњих година окупира све више времена и пажње је и насиље у породици којег, нажалост, има све више – објашњава директор Пребирачевић који се на челу Центра за социјални рад у Алибунару налази од 2013. године и који је ове године започео свој нови мандат. Како он даље каже, успео је да кадровски комплетира установу коју води и то упркос забрани запошљавања и то тако што је због недостатка кадрова, нормалан рад Центра био доведен у пиитање, пошто није био комплетан стручни тим установе без којег се не могу донети важне одлуке. Корисници једноставно не могу да чекају, тврди он и то је помогло да ова установа данас има девет стручних стално запослених лица, којима у раду помажу још два привремено запослена, кроз стручну праксу и јавне радове.

– Од девет стално запослених, за њих осморо се за плате издваја из републичког буџета, док један запослени плату добија од локалне самоуправе. Што се тиче њихове стручности, морам бити задовољан, имамо психолога, педагога, социјалног радника, правника, економисту и сви имају завршене факултете, што довољно говори о њиховој стручности. Сада и када неко изостане са посла због боловања или сличних разлога, установа може нормално да функционише што једној установи која се бави одговорним послом много значи – каже наш саговорник. Као илустрацију колико се ова установа одговорно понаша и ради, директор наводи чињеницу да ниједна одлука, односно, решење коју је донео овај Центар није пало на контроли коју редовно спроводи надлежно министарство.

Центар се у свом раду држи закона, додаје директор Пребирачевић али додаје да се прописи понекад компликовани што отежава њихово спровођење. Као пример наводи проблеме обрачунавања висине социјалне новчане помоћи, пошто се радно способнима она мора умањити али се тако, на пример, мора узети у обзир и алиментација за коју родитељ који има старатељство над дететом, обично мајка, има пресуду суда, али је практично не добија. Центар висину своје помоћи мора умањити за алиментацију ако не постоји тужба за неисплаћену алиментацију. Директор Пребирачевић додаје да постоји велики број таквих, практичних проблема, а корисници су, са друге стране, веома осетљиви тако да често долази до ексцеса, свађа и претњи што за овај, претежно женски колектив, представља велики проблем, посебно пошто нема службе обезбеђења.

Као посебан проблем, јавља се и проблем сусрета деце са родитељима, за шта је Центар у обавези да обезбеди адекватне услове. А како се у већини таквих случајева тешко долази до неког договора прихватљивог за обе стране, сам сусрет детета и родитеља је веома тешко организовати, каже наш саговорник.

– Још један од наших свакодневних проблема је постојање правног вакуума по неким питањима, као што је то питање одузимања пословне способности. Ми за неке наше кориснике морамо предложити ту меру како би им помогли, а по закону смо онда обавезни и да сносимо трошкове тог веома скупог процеса. Пошто немамо средстава за то у буџету, ми се на различите начине сналазимо и успевамо платити те трошкове вештака и поступка. Један од већих проблема са којим се суочавамо јесте и малолетничка деликвенција, посебно код деце узраста од 12 до 14 година, која и сама знају да нису правно одговорна, па ту чињеницу искоришћавају. Ту је обично реч о веома тужним судбинама те деце, али ниједна наша мера, појачан надзор или опомена нема ефекта, тако да се такво њихово понашање наставља све до 14. године када их очекују много озбиљније санкције – објашњава директор. Он породично насиље наглашава као тренутно највећи проблем ове службе, оно је у сталном порасту па тако стручњаци ове установе сваких 15 дана имају састанак у тужилаштву у Панчеву како би се ови проблеми ефикасније решавали.

– Свако овакво насиље, било оно физичко, психичко, сексуално или економско, је у порасту и ми смо установа која је координатор свих служби које се баве овим проблемима, што нам данас узима највише времена. Ту често морамо одмах реаговати и обезбедити смештај у Сигурној кући тако да морамо бити дежурни и викендом, када се ово насиље најчешће и јавља – додаје Пребирачевић. Како он каже, алибунарски Центар за социјални рад тренутно има 52 деце смештене у хранитељским породицама што јесте привремена мера, али је и јефтинија него смештај у дом.

ЖЕЉА

   Директор Центра за социјални рад у Алибунару каже да је један од његових планова, са којим се сложила и општинска власт, отварање обданишта за децу са посебним потребама: – Имамо довољно празних локала по Алибунару који би се могли преуредити за ову намену. Можемо запослити дефектолога, психолога, медицинску сестру, домара, који би радили у оваквој установи, а чиме бисмо свакако растеретили родитеље ове деце током радног дана. То и јесте наш посао и моја је жеља да ова идеја заживи – каже директор Пребирачевић и наводи да је то, из још неке незавршене послове, оно што је његов план који жели да оствари док је на челу Центра за социјални рад “1. март”.

И. Владан (Старт 013)

Пројекат „Алибунар јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Алибунар.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.