Досије 013

Општина Пландиште – уздуж и попреко

ЗНАЛИ СУ ПЛЕМИЋИ ГДЕ ДА ЗИДАЈУ ДВОРЦЕ

• Територија општине била је насељена још у палеолиту, а од 14 насеља, најстарија су  насеља Стари Лец и Велики Гај, из 14. века

• У општини постоје бројни културно-историјски споменици и заштићена природна добра

У југоисточном делу Војводине, у источном делу Баната, усред плодне равнице, смештена је општина Пландиште. На северу се граниче са општином Сечањ, Алибунар је на западу, Вршац на југу. На истоку границу Општине чини државна граница са Румунијом.  Општинске границе запљускују воде реке Брзаве, канала ДТД и Шулховог канала.

Површина општине је 383 километра квадратна, што чини 1.8 одсто површине Војводине. Има 14 насеља: Пландиште (седиште општине), Велика Греда, Хајдучица, Стари Лец, Маргита, Јерменовци, Барице, Велики Гај, Купиник, Милетићево, Марковићево, Дужине, засеок Лаудоновац и салаш Јагодић. У овим насељима живи нешто више од 10 хиљада становника.

Територија општине била је насељена још у палеолиту, а најстарија насеља су Стари Лец и Велики Гај, из 14. века.

На овим просторима живели су Германи, Словени, Хуни, Авари, панонски Бугари и Мађари, Срби у време Велике сеобе народа под Арсенијем III Чарнојевићем. Под Аустроугарском монархијом било је пет колонизација и тада су дошли Немци, Шпанци, Италијани, касније Мађари, Румуни, Словаци,  после Првог светског рата солунски добровољци из Лике, Кордуна, Баније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, а после Другог светског рата, из Македоније, Словеније и мањи број са југа Србије. Данас у општини живи преко 20 нација и етничких заједница.

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ

   Остаци материјалне културе, који потичу из палеолита (на граници према Вршцу и Ватину). Неолит је заступљен на локацији код Великог Гаја, као појединачно налазиште. Код Барица има трагова бакарног доба, где је пронађено и оружје из тог времена. Локалитети бронзаног доба постоје код Великог Гаја и Хајдучице, где је пронађено оружје, код Пландишта као појединачни налаз, трагови старијег гвозденог доба има на локалитету код Великог Гаја, где је такође пронађено оружје, док остатака млађег гвозденог доба нема. У Јерменовцима је пронађен локалитет из римског доба, где су нађени новац и темељни зидови. Из доба Велике сеобе народа има трагова аварског порекла  крај Великог Гаја, а из овог периода постоје и остаци два шанца.

Дворац Капетаново – саграђен је 1904. године, недалеко од Старог Леца, на километар од пута Вршац – Зрењанин. Саградио га је ондашњи жупан Ботка Бела. Дворац је спратна зграда, подужно оријентисана са двосливним кровом и три забата. Грађен је у стилу псеудо-средњовековног замка и као такав представља редак примерак дворца на територији Војводине.

Дворац Дунђерских у Хајдучици, тзв. Каштел – налази се у средишту парка. Саградио га је Лазар Дунђерски, 1911. године, по  угледу на свој дворац у Челареву. То је приземна зграда грађена у класицистичком стилу. Под заштитом је државе као споменик културе.

Дворац Јагодић – налази се на салашу Јагодић, уз саму реку Брзаву, на ободу општине. Припада групи пољских двораца и изграђен је у класицистичком стилу, на имању спахија. Саградио га је 1835. године Петар Јагодић, племић „од Крњаче“, велепоседник, посланик ондашње Српске народне скупштине у Сремским Карловцима.

    Два дворца у Старом Лецу – племића Пала и Јаноша Данијала, изграђена су 1897. и 1903. године, у класицистичком стилу. Налазе се под заштитом државе као споменици културе, а користи их Дом за душевно оболела лица „1. октобар“.

Зграда Скупштине општине Пландиште  – саграђена је 1889. године.

Велики Гај – једно од најстаријих насеља које је постојало у континуитету, обилује бројним споменицима прошлости. Још 1961. под заштиту државе стављено је 13 икона са Царским дверима, које припадају Српској православној цркви.  То су: Богородица са Христом из 1773, Свети Никола, Исус Христос, Јован Крститељ, Царске двери, Икона са житијем Светог Николе, Распеће Христово, Апостоли Петар и Павле, Арханђели Михајло и Гаврило, Рођење Богородице, Исус Христос и Богородица са Христом.

У истој цркви, која је и сама посебна архитектонска вредност, постоји и Октоих, штампан 1644. у Лавову и једна Хорологија, штампана, такође, у Лавоу, 1692. године.

Католичка црква у Јерменовцима – сазидана је 1866. године. Посвећена је Светој Ани, мајци Мајке Божје и по времену настанка значајан је историјски и културни објекат.

За време царице Марије Терезије основана је Парохијална општина у Маргити, по једнима,  1750. а по другима још 1715. године. Црква брвнара подигнута је 1742.  године и била је од прућа и под шиндром. Из ње су све иконе у садашњој цркви и све су српске.

Српска црква је сазидана 1810. године. Нова црква, која и данас постоји, зидана је од 1833. до 1836. године, за време патријарха Јосифа Јарачића и Стефана Стратимировића, а за владе цара Фердинанда, стоји у Летопису српсле православне парохије у Маргити, а о чему сведочи и Повеља прикључена овом Летопису, која у преводу са румунског гласи: „Са помоћу Божјом и његовом вољом свешта  се овај Св. храм на силазак Св. Духа  – кроз Високопросвећеног и праведног гос. Рајачића, православног епископа вршачког, карансебешког и лугошког, а за време благовјерног императора и краља Фердинанда Првог“.

Свети храм је посвећен Светој Тројици, а слава се одржавала редовно и свечано.

Тај храм је имао три звона, два су за време рата. 1915. године, Аустријанци однели, да би 1938. године била набављена два нова звона која су освећена 29. маја те године и која и данас постоје. Ливена су у звоноливници „Предрага Јовановића“ у Новом Саду. Овај храм је до 1899. године био заједнички за Србе и Румуне, а онда су га Срби откупили, да би исте године Румуни сазидали своју нову цркву.

У цркви постоје матичне књиге рођених и умрлих од 1792. а венчаних од 1824. године, од када се протоколи венчаних, крштених и умрлих воде на румунском језику.

Поред дворца, у Хајдучици је вредна помена и мађарска католичка црква из 19. века, посебне архитектонске вредности.

Манастир Св. Архангела Михајла са православном црквом, такође, у Хајдучици – саградила је Олга Јовановић, као своју задужбину, у периоду од 1936. до 1939. године, када је одржано и прво богослужење. Године 1985. саграђен је и манастирски конак. Црква је реновирана и има изузетну архитектонску и историјску вредност.

ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА

   Стари парк у Великом Гају из 18. века – значајно природно добро, на површини од око пет хектара, са преко 20 врста дрвећа. Од старих стабала интересантни су горостасни примерци храста лужњак, везе, пољки јасенови, кленови, млече, мечија леска. Иначе, подигао га је темишварски племић Јосиф Маленица.

Парк дворца у Хајдучици – површине  око 3,7 хектара је један од најочуванијих вредних представника вртне уметности са почетка 20. века на територији Војводине и Србије, уопште. Типичан је пример мешовитог стила који је доминирао у вртној архитектури тога времена, насталој комбиновањем елемената класичног и пејзажног стила. У парку су сачувани лепи примерци храста лужњака, беле тополе, јавора, клена, сребрнасте липе и млече. Сврстан је у природно добро великог значаја.

Парк породице Јагодић на салашу Јагодић – значајно је природно добро које се простире на површини од око 8,6 хектара. Од старих стабала присутно је неколико стабала црних ораха, гледичије, црвено лисних јавора, храста лужњака…

ЈОШ И ОВО

  Општина Пландиште има надалеко чувену ружу ветрова која обезбеђује стални доток оксигенираног и јонизованог шумског ваздуха, без садржаја патогених клица и отровних материја.

Индикована је лековита термална вода у Јерменовцима, у близини Пландишта, у Великој Греди и у близини дворца Капетаново, у катастарској општини Стари Лец.

У општини има и нафте. Прва нафта потекла је из јерменовачке бушотине 17. новембра 1952. године.

Општина Пландиште слави као своју славу 22. август, дан посвећен Преподобном Рафаилу Банатском, чије име носи и православни храм, чија је изградња започета 1990, а завршена 2006. године.

(Старт 013) 

Пројекат „Пландиште јуче и данас суфинансиран је из буџета Општине Пландиште.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства