Разговор с поводом

Жељко Јелкић, председник Већа Савеза самосталних синдиката града Панчева и општина Опово, Ковин и Ковачица

ИМА ЉУДИ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА СЕ БОРЕ ЗА ПРАВА РАДНИКА

• Предстојећи Међународни празник рада, Градско веће самосталних синдиката обележиће окупљањем у Панчеву, а све са жељом да покаже да постоји организација која се бори за права својих чланова и свих радника

Традиционално, Међународни празник рада синдикати обележавају окупљањима својих чланова, а са жељом да пажњу јавности скрену на проблеме са којима се свакодневно суочавају радници. Панчевачко Веће Савеза самосталних синдиката ће тако наредни 1. мај обележити окупљањем у Панчеву, уместо одласком у Београд, како је било годинама уназад, открива за Старт 013 Жељко Јелкић, председник Већа Савеза самосталних синдиката града Панчева и општина Опово, Ковин и Ковачица.

– План нам је да овај 1. мај обележимо окупљањем у Панчеву, са жељом да анимирамо грађане и да покажемо да и даље постоји неко ко жели да се бори за права радника. Крајњи циљ нам је да покушамо окупити критичну масу, како би организација синдиката показала да може на себе преузету улогу коју синдикати имају у земљама Европе, где успевају да са успехом воде протесте и освајају права радника. Ранијих година смо се окупљали у Београду, али смо схватили да то нема смисла пошто је тог дана град празан и готово да нико ни не примети да смо се окупили а посебно због тога то што нико не зна шта смо на том окупљању захтевали – објашњава наш саговорник првомајске циљеве и очекивања синдиката.

Он даље каже да је чињеница да су људи изгубили поверење у синдикате, али опет понавља да у овој организацији постоје људи које се желе да се боре да нешто промени као и да им је у томе потребна подршка људи. Како каже, нема смисла да се окупи десетак синдикалаца, а да хиљаде људи све то посматрају са стране очекујући од свега тога неки резултат. Желимо да људи изађу, да се укључе, да покажемо да се нешто дешава, додаје Јелкић.

Кад је реч о активностима синдиката у наредном периоду, наш саговорник напомиње да се тренутно чека на формирање власти на републичком и покрајинском нивоу како би се почели разговори о проблемима радника на које синдикат жели да скрене пажњу.

– Што се тиче рада у локалу, предстоји нам покретање иницијативе за потписивање колективних уговора за градска предузећа у Панчеву, јер практично тренутно немамо потписан колективни уговор у граду пошто се градска власт повукла из разговора пре него што смо дошли до решења. Мислим да имамо сасвим довољно времена до локалних избора да коначно потпишемо колекивни уговор чиме би смо решили бројни пронлеми које имамо у функционисању предузећа у граду, посебно када су у питању одсуства, боловања, годишњи одмори, али и обрачун плата, регреса и топлог оброка, који носе многе проблеме, нарочито код запослених у Градској управи, култури и просвети – каже председник Јелкић и додаје да је можда најзначајнији проблем обрачун плата па тако да у неким предузећима руководиоци имају незнатно већу плату од својих подређених, тако да су често немотивисани да контролишу њихов рад, а то је само један од многих проблема.

Као решење Синдикат је предложио усвајање минималне цене радног сата као и коефицијенте плата у односу 1 према 3, од најниже до највише плате за које се у синдикату надају да ће бити усвојени у оквиру нових градских колективних уговора.

– Када је реч о привреди, највећи проблем нам је Петрохемија, која је формално постала ћерка фирма НИС-а али цео тај провес иде веома споро због рата у Украјини. Кад је реч о колективном уговору, разговори такође иду полако, мада су у Петрохенији пристали да потпишу исти колективни уговор као што имају у НИС-у. Ту постоји још један проблем, у овој фабрици више од десет година плате нису мењане тако да јер доста стручниих људи напустило Петрохемију што јесте забрињавајуће и представља озбиљан безбедносни проблем за цео наш град – напомиње Јелкић и даље каже да је синдикат успео да оствари контакте са фабрикама Северене зоне и основао синдикате.

Ту је, како каже наш првомајски саговорник, проблем да ове фирме још нису почеле са радом у пуном обиму тако да још увек нису запослиле све потребне раднике па ће организација рада синдиката морати сачекати да се тај број запослених устали, мада већ сада овај синдикат има организације и пристојан број чланова.

Као један од озбиљнијих проблема са фабрикама Северне зоне, Јелкић наводи то да се оне не налазе на списку фирми за које важи немачки Закон о дужној пажњи, који од свих фирми које сарађују са немачким предузећима тражи да испуне одређене услове у свом раду, међу којима је најважнији да морају успоставити менаџмент ризика за област заштите људских права и екологије, што се потпуно подудара са захтевима синдиката кад је реч у правима радника, забрани принудног и дечијег рада, праведне зараде, права на организовање и друга права која се тичу заштите животне средине.

– Синдикат би морао изаћи испод скута политике али је, по мени, ту неопходна свака могућа сарадња синдиката и партија, удружења, али синдикати свакако не би смели бити заробљеници политике. Са друге стране, и чланови синдиката су свакако политички активни, али то не сме довести до тога да синдикати изгубе свој идентитет, то је највећи проблем. Разочаран сам ситуацијом око синдиката, готово нико не прати оно што ми радимо, посебно медији тако да и грађани то не могу сазнати – закључује на крају разговора Жељко Јелкић, председник Већа Савеза самосталних синдиката града Панчева и општина Опово, Ковин и Ковачица.

В. Илић