НАЈБОЉИ... Виолета Помар са оркестром ОШ „Сава Максимовић“

Представљамо…

Виолета Помар, професорка музичког и руководилац два школска оркестра

ОД ШТАПА И КАНАПА ДО НАЈБОЉИХ У СРБИЈИ

• Прошле године су моји оркестри били најбројнији на такмичењима и људи се питају како мотивишем децу, једноставно бирам занимљиве композиције, радим аранжмане који одговарају сваком ансамблу, свакој генерацији ученика, а можда је још важније што се док радимо пуно смејемо и шалимо – каже Виолета Помар, професорка музичког, али и…

Оно што повезује ОШ “Сава Максимовић” из Мраморка и ОШ “Паја Маргановић” из Делиблата је то да у овим школама функционишу два веома успешна школска оркестра, која су већ годинама међу најбољим таквим оркестрима у Србији. О томе најбоље говоре бројне награде, а посебно треба истаћи да су ови оркестри увек или најбољи или међу најбољима на Републичкој смотри оркестара основних и нижих музичких школа.

Заслужна за овакав изузетан успех два мала школска оркестра је професорка музичког, запослена у овим школама, изузетна Виолета Помар, која од 2003. године, када је основан оркестар у школи у Мраморку па све до данас предано ради са генерацијама ученика како би се деца упознала са музиком и уживала у њој али и показала да и мале школе из малих, сеоских средина могу бите и те како успешне и на том плану.

– Морам признати да је моја жеља на почетку била да у школи у Мраморку, где сам била запослена као наставник музичког, оснујем школски хор а децу сам покушала да мотивишем одласком на општинско такмичење, али се то показало као претежак задатак јер је тешко у малој школи наћи довољно талентоване деце за певање. Тада сам ја, на подстицај тадашње директорке школе Лучије Наод, која је и сама имала такву жељу, пробала да оснујем школски оркестар и то, како се каже, помоћу штапа и канапа, пошто нисмо мали никаквих инструмената осим пар металофона мојих ученика и пар удараљки које смо нашли по школи.

Тај оркестар се врло брзо показао у најбољем светлу на сцени, освојивши прву награду на републичком такмичењу што је била лепа мотивација за даљи рад. Ја сам тада схватила да је за децу оркестар и бољи него хор јер за хор морате имати талентовану децу, док се оркестру могу прикључити и друга деца јер ту и они који „шкрипе“ могу да свирају, потребан им је само ритам – каже наша саговорница о свом почетку рада са школским оркестром у Мраморку и открива да је, као млада наставница, тада имала велики страх да се упусти у рад са оркестром пошто то захтева пуно посла али додаје да ју је тадашња директорка школе Лучија Наод најбоље мотивисала тако што је, у тада веома тешкој финансијској ситуацији у којој се налазило цело наше друштво, успела на осмисли начин да набави десетак синтисајзера, који су је једног дана једноставно сачекали на клупама у њеном кабинету.

– Данас радим у три школе, а у две водим школске оркестре. Радим са ученицима од петог до осмог разреда којих, у оба оркестра у Мраморку и Делиблату, где сам почела радити 2014. године, има укупно 40 ученика. Прошле године су моји оркестри били најбројнији на такмичењима и људи се питају како мотивишем децу, једноставно бирам занимљиве композиције, радим аранжмане који одговарају сваком ансамблу, свакој генерацији ученика. Можда још важније је то да сам са децом опуштена, пуно се шалимо и смејемо док радимо. Мени је тај рад велика радост пошто се и они радују што свирају и што воле да долазе на часове – каже професорка Помар, која је за своје успехе до сада много пута награђена а свакако треба поменути да је на 46. Музичком фестивалу деце Војводине у Новом Бечеју, 2009. године, проглашена за најбољег диригента фестивала.

И НАЈБОЉИ… Виолета Помар са оркестром ОШ „Паја Маргановић“

Поред тога, Општина Ковин је професорки Помар доделила повељу за значајан допринос развоју музичке културе у општини, као и повељу за изузетне резултате у области педагошко-уметничког рада са децом у сеоским школама на територији општине Ковин.

Кад је реч о наградама које су њени оркестри освојили, треба поменути да су оркестри обе школе до сада више пута освојиле прву награду на Републичкој смотри оркестара основних и нижих музичких школа, као и бројне друге награде на такмичењима, попут Музичког фестивала деце Војводине. Поред тога, оркестри су током година рада добијали и бројна признања и од Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за омладину и спорт, као и од Општине Ковин.

– Тренутно смо у припремама за божићни концерт на којем ћу ове године покушати да спојим ова два оркестра тако да ће деца из музичке школе и оркестра из Делиблата гостовати на концерту у Мраморку а покушаћемо да они узврате посету. Временом се развила сарадња и са родитељима, као и међу родитељима деце из Мраморка и Делиблата. Наравно, дошло је и до сарадње школа у којима радим и све то не би било могуће без подршке оба колектива. Морам поменути да су се и мештани Мраморка организовали и прикупили средства којима су желели да награде оркестар и мене а ускоро су се прикључили и Делиблаћани тако да смо наградили свако дете.

Поред тих награда, на моју радост, успела сам набавити и један ксилофон за оркестар – каже наша саговорница и додаје да је за успехе оркестра школе у Мраморку чула и Фондација Њ.Е. Принцезе Катарине која је, поред свега што је планирала да уради у школи, опремила и кабинет за музичко и набавила инструменте: седам клавијатура и 10 ксилофона а неки инструменти још треба да стигну и од организације „Лајфлајн“ из Чикага. Професорка додаје да се нада да ће се наћи и донатори који ће помоћи да се и оркестар школе у Делиблату опреми потребним инструментима како би оба оркестра наставила да буду успешна као до сада.

– То су два фантастична оркестра, веома успешна иако долазе из малих средина. Музика је лепа и доноси лепе, позитивне ствари, спаја људе па чак и проблематичној деци помаже да буду боља што имамо прилику да видимо и у једном мом оркестру. Штета је што у свим школама не постоје овакви оркестри и што се њихов рад не прати више у медијима – напомиње професорка Виолета Помар, а ми се, уз све честитке на ономе шта и како ради, надамо да смо тој њеној последњој констатацији бар мало допринели да не буде тако.

(Старт 013)