Косовка девојка - Слика Уроша Предића
Косовка девојка - Слика Уроша Предића
 ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН

ВИДОВДАН КАО СРПСКА СУДБИНА

• Кроз векове, 28. јун је био важан, често и кобан датум за Србе. Од Косовског боја, па све до давању датума Србији за почетак преговора са ЕУ, тај је датум постао део колективне свести српског народа

 

Видовдан је за Србе посебан дан, датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и националних надахнућа. Од Косовског боја, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан је остао и остаће дубоко усађен у свест српског народа. Зато се не може заборавити чињеница да се судбина Срба вековима одређивала, ломила, баш 28. јуна.

-Видовдан је главна патриотска и духовна компонента српског народа, која је додуше доживела замах тек у 19. веку, са настанком нове националне свести. У историји Европе није било тако спектакуларних битака као што је Косовски бој, у којем су погинула оба владара. Такав догађај био је предодређен да постане мит. То што су се касније на овај датум, намерно или случајно, одиграли и многи други догађаји, само је појачавало мит о Видовдану – каже историчар Предраг Марковић.

Ево најзначајнијих догађаја који су се десили 28. јуна:

КОСОВСКИ БОЈ (1389) – Ниједан други догађај не симболизује тако срспку историју као битка на Косову. Кроз векове она прати Србе кроз приче о херојству, жртвовању, опредељењу за царство небеско уместо царства земаљског, о поразу из којег смо се духовно уздигли. Страдање српских бораца на Косову поистовећено је са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере.

КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881) – У замену за потпуну економску и сољнополитичку потчињеност Бечу, српска државаи династија Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност. Била је то само најава многих преломних тачака када је Србија морала да бира између Истока и Запада.

БАЛКАНСКИ РАТ (1913) – Само неколико часова по окончању видовданског празновања, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат.

ПРИНЦИП УБИЈА ФЕРДИНАНДА (1914) – Долазак аустроугарског престолонаследника у Сарајево на Видовдан требало је да понизи и дисциплинује непослушне Србе у царевини. Ипак, на крилима косовског мита о жртвовању, Гаврило Принцип је убио Фердинанда. Уследило је ново, велико српско страдање, али и национално издигнуће у које су веровале све генерације од 1389. године.

ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ СА НЕМАЧКОМ (1919) – Иако се догађај, сасвим случајно, одиграо 28. јуна, на најбољи начин симболизује крај Првог светског рата, с обзиром да је рат и почео нападом на на Србију.

 

Светиња - Цар Лазар ( реска у манастиру Раваница - 1380 )
Светиња – Цар Лазар ( реска у манастиру Раваница – 1380 )

                                           ЛАЗАРЕВЕ КЊИГЕ

Колики је утицај, макар и у прошлости, Видовдан имао на Србе, најбоље показују сведочења Османа ефендије, који је оптуживао Карађорђеве устанике 1806. године да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и је он подстрекивач буне у њиховом разуму.
Видовдан је за државни празник проглашен још 1889. године, на петстогодишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт, да би то поново постао 2001. године. Слави се радно.

 

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ (1921) – Већ у процесу стварања највишег правног акта будуће Југославије, били су видљиви потенцијални политички сукоби, који ће разарати земљу наредних деценија.

ДОНЕТА РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА (1948) – Још један Видовдан када је Србија, тада унутар Југославије, морала да бира између Истока и Запада.

УСПОН МИЛОШЕВИЋА НА ГАЗИМЕСТАНУ (1989) – Управо на Видовдан, 600 година после Косовског боја, Слободан Милошевић се устоличио за неспорног националног вођу и повео Србе у догађаје за које нису били нимало спремни.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ (1990) – Са намерном симболиком, амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. јуна 1990. године престали да буду конститутивни народ ове републике.

ВИДОВДАНСКИ САБОР ОПОЗИЦИЈЕ (1992) – Иако у сенци 9. марта, ово су били највећи протести против Милошевића у организацији ДЕПОС-а. Били су и окидач за будуће демонстрације.

МИЛОШЕВИЋ ИСПОРУЧЕН ХАГУ (2001) – Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић је испоручен суду Хагу. Национално понижење или намерно пружена прилика Милошевићу да поново на Видовдан уђе у историју „као борац против светске неправде“ – дилема је око које и данас трају спорења.

ПРИЈЕМ ЦРНЕ ГОРЕ У УН (2006) – После отцепљења од  Србије, Црна Гора је баш на Видовдан, 28. јуна 2006. године примљена у Уједињене нације.

ЕУ ПРЕГОВОРИ (2013) – На Видовдан 2013. године, ЕУ је одлучивала о давању датума за почетак преговора са Србијом.

 

ВЕЧНОЈ СРБИЈИ

 
Чувај се, мој роде, својих странпутица,
Јер пут неизвестан увек је пут вражији.
Не бој се јастреба него кукавица,
Не бој се лажова него њине лажи.
 
Бог нека те спасе твојих спасилаца,
На свакоме углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увек жедан.
 
Као гром ћеш наћи свога пута,
И као нит златна пробити кроз стену.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута,
И да нож злочинца проспе задњу вену!
 
Косовски витези први пут су знали
За војску убица што ће да их срете:
За гнусно јунаштво оних што су клали
У постељи старца, у колевци дете.
 
Заставу идеје у руци подлаца!
Место мач што светли, увек нож што пара!
Борца што се блатом место копљем баца,
Јунака што пљачка и жреца што хара!
 
Заставу у срамни злочин замочену;
Слободу у сенци туђих бајонета;
Отаџбину целу у пљачци и плену;
У крвавој руци где је причест света.
 
Презри љубав подлих и братство убица.
И реч вероломних и част клеветника!
Носи, роде славни, тај мач без корица –
Знамен крстоносца и Божјег војника!
 
Да би штит Ахилов био славе веће,
Сам Бог Хефаистос оде за ковача!
И ти, роде српски, знај да никад неће
Нож убице стићи дужину твог мача.
 
Знај само из крви хероја се рађа
Звезда путовођа за далеке путе…
Ветром неба иде мученичка лађа,
Сузе су невиних до неба дигнуте…

 

                                                                                    Јован Дучић