Кутак за незаборав

ТИХОВАЊЕ ЕВАНГЕЛИСТИЧКЕ ЦРКВЕ

Пише: Милан Јакшић

Евангелистичка (Евангеличка) црква у Панчеву подигнута је на самом почетку 20. века, тачније 1906 године. Ова црква, у граду позната и као немачка црква. окупљала је, пре свега Немце, протестанте, грађане Панчева.

Припрема за градњу ове цркве почела је већ осамдесетих година 19. века. Основи новчаног фонда за изградњу цркве у Панчеву стварани су 20 година пре изградње. Прво велико учешће је приложио град Панчево када је Евангелистичкој црквеној општини на период од 20 година уступио 32 јутра оранице што требало да доносе редован приход у Фонд за изградњу цркве. Прикупљању новца за изградњу цркве се придружила и Евангелистичка задужбине Густав Адолф из Лајпцига која је од 1900.  године приложила 8072 круне. Тако је отпочела припрема за изградњу Евангелистичке цркве у Панчеву.

На прослави 50-годишњег јубилеја Евангелистичке црквене Општине, дана 24. априла 1904. изабрана је Грађевинска комисија и донета је одлука да се започне са изградњом цркве. Током јуна 1904. године Комисија је одлучила да распише конкурс за израду планова за изградњу цркве и парохијског дома. Грађевински фонд којим је располагала црквена општина је у то време већ нарастао на 74.588 круна.

На конкурс који је Грађевинска комисија расписала за будућу цркву и парохијски дом, до 1. октобра 1904. (што је био крајњи рок за пријављивање) послата су само два пројекта и то: први, будимпештанских архитеката Јулијуса Папа и Франца Саболча, под шифром„ Лутер ” и други, будимпештанских архитеката Фабра и Катоне, под шифром „ Банат ”.

Оба пројекта послата су на процену и одобрење будимпештанском Друштву архитеката и инжењера. Иако је ово друштво у свом мишљењу оба плана означило мањкавим, црквена Oпштина се 12. фебруара 1905, на молбу Грађевинске комисије, ипак изјаснила за план архитеката Папа и Саболча.

Црквена Општина је још раније као место за  градњу одредила своје земљиште на којем је била Хофманова Школа за малу децу. Овај плац је био најподеснији за градњу цркве – излазио је на улице Максима Горког, Мите Топаловића и Светослава Касапиновића.

Почетком фебруара 1905 године, после краћег преговарања Грађевинска Комисија је закључила званични уговор са архитектом Францом Саболчем, ради преузимања надзора над градњом. Одмах затим изабран је  грађевинар и предузимача Лоренца Балгача, за изградњу цркве.

После избора извођача радова, Градска грађевинска управа је 18. маја 1905. црквеној Општини издала грађевинску дозволу

Тек тада је црквена Општина склопили уговор са извођачем радова, према којем се овај обавезује да цркву заједно са парохијским домом и зградом Општине ( изузев оргуља и звонā ) изгради за износ од 66.180 круна, строго се држећи грађевинског плана и грађевинско-техничких цртежа. Потпуно завршену грађевину требало је 1. јуна 1906. да преда Општини.

Градња је званично отпочела 6. јула  1905. године, када је свечано постављен камен темељац. Те године радови су прекинути због мраза  25. новембра.

Радови су настављени  идуће године 5. априла и после завршетка црквеног торња, могло је да се припрема за свечано освећење звона и постављање крста.

Звона за цркву наручена су из Будимпеште у ливници  Францa Туриа. Пре тога је Црквена општина купила 1531kg топовске бронзе по цени од 1224 круне и 80 хелера. Од ове топовске бронзе изливена су три звона: једно тежине од 820 кг, друго од 539 кг и треће од 236 кг. Звона су у  Панчево, стигла почетком јуна 1906. године те истоварена и смештана на обалу Тамиша. Највеће звоно се звало „Вера” и на њему је био натпис као на старој богомољи: „Сви сте ви деца Божија с вером у Исуса Христа.” Друго звоно, средње по величини, звало се „Љубав” и носило је натпис: „ Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи или кимвал који звечи.” Треће и најмање звоно звало се „Нада” а на њему је писало: „Будите у нади радосни, у невољи будите трпељиви, у молитви будите постојани.”

И на крају 14. јуна 1906. године, црква је свечано освећена и подигнута су и постављена звона. Тога дана је било прво оглашавање евангелистичких звона у граду са тада 20.000 житеља различитих вероисповести. За све Немце, али и остале грађане Панчева  ово су били дирљиви тренуци.

Два су разлога због којих се сећамо градње наше евангелистичке цркве у граду Панчеву.

Први, ова црква већ дуго тихује, нема верника, не одржава се, не отвара се, пропада, а као објекат који је културно добро под претходном заштитом, као један од симбола Панчева, заслужује бољи третман и већу пажњу. Пре свега, неопходно би било конзервирати је и поправити и отворити је како за вернике тако и за све грађане.

И други, ове 2017. године обележавамо 500 година од реформације, и то треба да нас подсети и на  наше комшије Немце, Мађаре, Словаке и друге са којима заједно обележавамо овај јубилеј.