Знакови поред пута

Свиларство и производња свиле у Панчеву

ОД ТАМИШКОГ ПУТА СВИЛЕ ДО ЛОГОРА

• У Панчеву је још 1733. године кренула производња свиле која се успела одржати све до 1967. године када је затворен последњи погон
• Средином 19. века било је чак 1736 дудова од којих данас није остао ниједан

Током готово два и по века једна од најразвијенијих привредних делатности у Панчеву је било свиларство од којег је данас Панчевцима, нажалост, остала само успомена на нека друга времена и понеки дуд. Како је забележио Феликс Милекер, хроничар овога града, још 1733. године у Панчеву је започела производња свиле која је до априла 1967. године, када је затворен последњи погон у Свилари на Тамишу, пролазила кроз различите фазе.

Свиларство у Панчеву замах доживљава почетком 19. века када настаје ерарско звање за одмотавање свиле које је било под војничком контролом. Средином  19. века у Панчеву су у функцији била три погона у којима се производила свила, а све то је било испраћено садњом великог броја дудова у циљу подстицања ове привредне делатности која је тада била у развоју. Највеће дударе су се налазиле у близини Народне баште, као и дуж свих важнијих саобраћајница и улица у граду. Данас се парк покрај железничке станице “Предграђе” и даље назива „Дудара“, у сећање на време када је Панчево било чак 1736 дудова, како је забележено пописом из 1850. године. Почетком 20. века у Панчеву је било смештено и седиште Дирекције свих државних творница свиле као и Надзорништво свиларства, откупна станица и магацини за откупљене чауре свилених буба, сушионица чаура, складишта за ферментацију и главна станица за производњу семена свилених буба.

После Другог светског рата свиларство полако губи битку са временом и новим технологијама па се државно предузеће „Свилопрелац“, које је 1948. године преузело  овај посао, полако гаси све до 1967. године када је оно затворено, а свиларство у Панчеву трајно прешло у историју. И дудови су доживели сличну судбину, полако је годинама опадао њихов број на улицама Панчева тако да је данас дрво дуда симбол те угашене историје свиларства у овом граду.

Панчево као успомену на најбоље године свиларства данас има  два објекта који су били погони за производњу свиле, а данас су непокретна културна добра. Први је комплекс Свилара на левој обали Тамиша, подигнут 1899. године и који се састоји од три објекта: Свиларе, Надзорништва свиларства и стана надзорника свиларства. Сва три објекта комплекса су главним фасадама позиционирана паралелно са током реке. Свилара је почела са радом 1900. године, са 150 радника и производњом од око 15 тона свиле годишње. После гашења производње у Свилари, она је претворена у фабрику за производњу гуме и пластике. Тада је и култура гајења свилене бубе у Банату и Панчеву, после више од два и по века замрла.

Све три зграде комплекса грађене су у стилу индустријске архитектуре, оплемењене разуђеношћу основа, разиграним крововима и складно обрађеним и декорисаним фасадама од фасадне опеке тамно окер боје, при чему је коришћено шаренило различитих слогова. Зграда Свиларе је разуђене основе, која би се могла свести на облик крста. Паралелно са реком Тамиш пружа се главно крило предионице, док се два краћа крака пружају управно на њега. Већи део објекта има приземље и спрат, док крак према Тамишу има два спрата. У приземљу је скелетна конструкција са бетонским и челичним стубовима на којима постоји угравирана година градње, док је на спрату троугласта челична кровна решетка. Кров већег дела зграде је прекривен лименим плочама, док је кров крила према Тамишу сложен, покривен бибер црепом. Сви прозори су великих димензија, са филунзима и озиданим луцима. Кордонски венац је на крилу према Тамишу висок и сложен, док је на осталим деловима једноставан са конзолицама од исте врсте опеке. Друге две зграде су много мањих димензија, зидане од опеке са дрвеном кровном конструкцијом и сложеним кровом покривеним бибер црепом. Поред историјских вредности везаних за развој индустрије у Панчеву, овај споменик културе има и грађевински значај пошто су у његовој градњи 1899. године коришћени челични стубови и решеткаста челична кровна конструкција, годину дана пре него што је решеткаста конструкција призната на Париској изложби.

Поред комплекса Свиларе, у Панчеву се налази још један објекат који је коришћен као погон за производњу свиле, а то је Логор „Свилара“ којег чине два објекта, један из 1836. а други из 1889. године. У првом је била смештена прва ткачница у Панчеву, док је други на отварању био опремљен тада најмодернијим машинама.  Почетком Другог светског рата немачка окупациона власт је у ,,Свилари“ основала логор у који су први затвореници доведени 22. јуна 1941. године: комунисти, Јевреји, патриоте и таоци. Логор ,,Свилара“ је први нацистички логор у Банату, а затворен је крајем октобра 1941. године. Први објекат је грађен у бондрук систему са испуном од опеке, са дрвеним међуспратним таваницама и двоводним кровом. Други је изграђен од опеке са дрвеним међуспратним таваницама и двоводним кровом покривеним црепом. Поред тога што је значајан је као историјски објекат у којем је формиран први нацистички логор у Банату за време Другог светског рата, овај споменик културе има и архитектонских вредности, а значајан је и као индустријски објекат.

И. Владан

Реализацију пројекта „Град Панчево – знакови поред пута“ суфинансира(о) Град Панчево