Више од приче

Нада Оњин Жужић – позната панчевачка сликарка и графичарка

СВЕТЛО КОЈЕ СЕ НАЛАЗИ НА ЗЕМЉИ

Пише: Милан Јакшић

Нада Оњин Жужић, позната панчевачка сликарка и графичарка, рођена је у Меленцима 1944. године. Нада је рођена у познатој породици панчевачког проте и сликара Вељка Оњина и, такође, познате панчевачке учитељице Ливије Оњин.

Дипломирала је на Академији ликовне уметности у Београду, 1968. године, у класи професора Недељка Гвозденовића. Постала је члан је УЛУС-а (Удружење ликовних уметника Србије) 1969. године, а  УЛУВ-а (Удружења ликовних уметника Војводине) 1974. године.

Читав свој професионални живот се бавила и педагошким радом,  предавала је у Гимназији „Урош Предић“ у Панчеву, све до пензионисања  1997. године. Учествовала је у раду многих ликовних колонија.

Свакако да је Ликовна колонија „Делиблатски песак“ оставила највише трага на Наду и њен рад. Од самог почетка сликања у Песку њене слике су добиле нове и визуелно препознатљиве изразе. Песак са својим светлом и заталасаним пејсажом оставили су утисак на њу. Палета којом је решавала сликарске задатке се отворила и просветлила, боје су почеле да владају сликом, а цртеж је постао нов и свеж. Линија постаје обојена и представља саставни део површине, а не само графизма.

Теме на тим сликама су, најчешће, заталасани пејсажи, који могу да изгоре од светла. То је још једна карактеристика ових слика, светло. Светло које не долази од горе са неба, већ светло које се налази на земљи, које осветљава земаљски шар, некако изнутра. Надини пејсажи емитују светлост. Има у овим сликама и лепоте тишине. Из њих избија нека небеска мирноћа, као, обoјене ливаде које маме добром атмосфером.

Наша Нада, као и њено сликарство, одише миром и пажњом, безбрижноим посвећеношћу, и сликању и, пријатељима и свакодневним обавезама. Не зна се шта је лепше, да ли њене слике или она као човек.

Недељка Срећков, историчар уметности, о њој каже : „Нада Оњин Жужић, је линији као основном елементу цртежа додала боју, да би кроз јединство ових сликарских елемената изразила свој унутарнји свет, било да је у питанју апстракти мотив или представљање природе. Она у својим цртежима бележи најинтимније доживљаје, моменте надахнућа и рађање тек  зачете идеје којој својом стваралачком снагом даје епску димензију.“

Поред сликарства интезивно се бави и графиком. Графике су, поред слика, постале, такође, препознатљиве по њеном специфичном рукопису. Најчешће их изводи у техници суве игле. Оне су произишле из цртачких скица и представљају надградњу слика. Поред тога линеаризам који је неопходан за извођење графика код ње добија једну личну ноту. Тако се у њима одражава дух савременог света. Она у графикама црта свакодневне предмете који је окружују (столицу, шатафелај, графичку пресу и друго) Тим предметима увек даје једну личну ноту, која пре свега полази од линеаризма и прецизног исцртавања обичних ствари којима додаје дух носталгије и осећања мирноће. Графике је излагала на бројним домаћим и иностраним изложбама.

    Самостално је  излагала  на 53 изложбе, међу којима се издвајају изложбе у Београду, галерија Коларчевог народног универзитета, у Земуну, галерија Стара капетанија, у Новом Саду, галерија УЛУВ-а и у Панчеву, Народни музеј, Галерија савремене уметности и друге.

Групно је излагала на више од 300 изложби у земљи и у иностранству. Тако је излагала у важним ликовним центрима у: Аустрији, Француској, Немачкој, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Словачкој, Пољској, Јужној Кореји, Грчкој, Румунији, али и у Београду, Сомбору, Ужицу, Зрењанину, Сремској Митровици, Новом Саду, Суботици, Цетињу, Вршцу, Панчеву и  другде.

За свој рад је више пута награђивана. Добила је Прву награду за сликарство, на изложби младих 1970. године, од 1970. до 1997. године, пет пута је добила награда на Октобарском салону у Панчеву, и 2006. године је добила награду за графику на Првом међународном бијеналу Екс либрис у Панчеву.

Као признање за њен укупан рад и допринос у просвети, али и као значајни ликовни уметник, године 1997. године Нада је добила  Октобарску награду града Панчева.

После боравка на студијском путовању у Паризу, 1984. године, објавила је књигу “Шездесет дана у Паризу”, у издању Књижаре Прота Васа из  Панчева.

Нада је Панчевка, она је заштитни знак и познато лице овог града, она и њен живот су у ствари порука нама.

Пројекат “Панчево – локална самоуправа у форми самоуправе грађана” су/финансирао Град Панчево