Споменици културе јужног Баната

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. АРХАНГЕЛА У КОВИНУ

• Иконостас, који је очуван у целини, представља ремек дело црквеног градитељства са краја 18. века

Ковинска црква Св. архангела Михаила и Гаврила подигнута је у другој половини 18. века.

Камен темељац постављен је 1. августа 1777. године, на месту старе цркве , која је била од лошег материјала. Изградња цркве завршена је 1780. године. Запис на полеђини иконе на Богородичином трону говори о њеној обнови  из 1787. године, коју је извео Аугустин Козанек из Панчева, али се не зна шта је том приликом урађено.

То је грађевина једнобродне издужене основе чијим западним прочељем доминира високи звоник, надвишен уском лименом капом. Фасадна декорација пречишћених облика, најбогатија на западној страни, наглашена је вертикалним поделама. Пространи наос је одвојен од припрате са хором масивним зидом са три полукружна отвора. Полукружни олтарски простор од наоса раздваја иконостасна преграда.

Иконостас, који је очуван у целини, представља ремек дело црквеног градитељства са краја 18. века. Резбарија је врхунског квалитета, па отуда прича о народу да је донет чак из Беча, али се пре може приписати познатој новосадској породици Марковић. ОСновну архитектонску конструкцију  држе стубићи у два реда, а изведена орнаметика   најчешће је састављена од уобичајених биљних познобарокно-класицистичких мотива.

Сматра се да су иконе непознатог мајстора настале у периоду између 1785. и 1790. године.

Иконе на архијерерском и Богородичином трону стилски су блиске престоним. Оне су готово идентичне иконама из суседног села Гаја, из 1802. године, па је вероватно да их је радио исти мајстор.

Унутрашњост цркве је осликана у фрагментима. Арсеније Јакшић, који је осликавао вршачку Саборну цркву, извео је неколико икона на лиму за ковинску богомољу, па је могуће да је он и аутор  живописа. Целивајући иконе из око 1770. године приписују се Теодору или Димитрију Поповићу.

Храм је у више наврата реновиран и обнављан. Већи радови, мењање крста на торњу и његова позлата, замена црепа  и генерално обијање малтера због влаге са спољашње стране храма изввођени су од 1987. до 1988. године. велики посао на пресецању зидова храма, због капиларне влаге, обављен је у марту 2000. године. У периоду од септембра 2004. до августа 2005. године очишћен је иконостас и враћена је позлата.

(Према: Културно наслеђе Баната – Европско наслеђе)

Пројекат „Ковин јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Ковин.

Ставови изнети у подржаном медијсском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.