На кафи са…
Слађана Раденковић, председница Удружења дистрофичара Јужнобанатског округа
ИНВАЛИДНОСТ ЈЕ СТАЊЕ А НЕ БОЛЕСТ, И ЗАТО…
• Сваки наш члан или чланица прича је за себе и трудимо се да с поносом чврсто стојимо на ногама и будемо подршка свима – каже Слађана Раденковић, председница Удружења
Рођена је као здраво дете, али врло брзо, у трећој години, након вађења крајника, почињу да се појављују први симптоми мишићне дистрофије. Дијагноза је установљена на Реуматолошком институту у Београду: дерматомиозитис који се манифестује кроз појаву црвенила на зглобовима уз слабљење мишића. У потрази за адекватном терапијом, са својим родитељима стигла је и до Беча… Али, како она то воли да каже, са дистрофијом се дружи, ево, већ пуних 39 година. У свом Мраморку. Kад није на неком туристичком путовању или на неком од такмичења или на радном месту или…
Са несмањеном животном енергијом, пуном оптимизма и веровања да нема тих животних препрека које се не могу прескочити ако се пронађе онај смисао живота од кога се не одустаје и циљ за који се ваља борити, кренула је кривудавим стазама живота, са енергијом која надилази њене физичке и здравствене могућности, али није застајала. Напротив. Ишла је све брже и брже, путевима посутим и цвећем и трњем, путевима бескраја којима се крећу само они који сваки сумрак виде као ново свитање, свако вече као јутро, а сваки данашњи као сутрашњи дан.
Радила је у разним осигуравајућим кућама, бавила се новинарством, писањем разноврсних пројеката, глумом, фолклором, воли да игра шах, да путује, да посећује атрактивне туристичке дестинације, велики је љубитељ белетристике, тако да је књига њена најдража одступница од свакодневице, онакве каква је она за друге, не за њу, за њу је она, такође, литерарна творевина, са њеним препознатљивим потписом на њој.
Са увек спремним одговором на све врсте изазова, тренутно ужива у највећем изазову за сваку жену, изазову мајке, и то је оно што је додатно испуњава новом снагом, оном која се не да измерити уобичајеним мерилима.
На кафи смо са Слађаном Раденковић, председницом Удружења дистрофичара Јужнобананатског округа, женом чије духовне вредности далеко надилазе све оне свакодневне сусрете са животном реалношћу, тако да није случајно на том месту на којем је, јер је својим радом ударила препознатљив печат на разноврсне активности удружења, које се, опет њеном заслугом, однедавно налази у новим, сређеним просторијама у центру града Панчева, у Улици генерала Петра Арачића 2б.
Иначе, прво удружење дистрофичара на овим просторима основано је 17. маја 1980. године као удружење грађана, под називом “Основна међуопштинска организација дистрофичара и сродних обољења” са седиштем у Панчеву.
Оснивачка скупштина је одржана у просторијама Организације Црвеног крста у Панчеву у присуству лица оболелих од неуромишићних и сродних обољења. Први председник Удружења била је Јулијана Николић, а после ње Георгије Николић.
Удружење данас обухвата градове Панчево и Вршац и општине Белу Цркву, Пландиште, Опово, Алибунар, Ковачицу и Ковин.
А шта и како ради, да чујемо од актуелне председнице Удружења:
-Значајан помак у раду Удружења представља формирање Сектора за заштиту особа са инвалидитетом при Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, када се средства за рад Удружења обезбеђују и од игара на срећу, а на основу понуђених програмских активности.
Наше Удружење успешно сарађује са Градом Панчевом и редовно остварује средства за материјалне трошкове. Такође, мањи износ средстава остварује и од Општине Ковин. Преко Градске управе Панчева реализовали смо пројекте “Траг” и “Кроз прозор у Свет”. Ове године, првог јула, потписали смо уговор са градоначелником Панчева Александром Стевановићем, чиме смо коначно решили вишегодишњи проблем адекватног простора за овакву врсту удружења – истиче председница Раденковић, напомињући да удружење има 50 чланова, од којих је 30 са територије Града Панчева
Нашу саговорницу питамо које су то активности Удружења, како се оне одвијају, шта се ради на плану превазилажења негативних последица неизбежне подсвести, која је структура чланова…
- Ове године смо, поред града Ужица, још само ми, у сарадњи са Градском управом Панчева, обележили 7. септембар, Светски дан дишенове дистрофије, пуштајући у небо црвене балоне. Преко Савеза дистрофичара Војводине, учествујемо у бројним активностима, као што су: Првенство дистрофичара Војводине у шаху, Првенство у риболову, Спортске игре Савеза Војводине, меморијални турнири у шаху. И оно што бих посебно истакла, никада се не враћамо без пехара.
Наравно, први циљ нам је дружење, а успех дође, по заслузи. Међу члановима/ицама Удружења има добрих писаца, песника, музичких уметника/ца, преводилаца руског језика, психолога/шкиња, аутомеханичара, спортиста/киња, машинских инжењера, родитеља, домаћица.
Сваки наш члан или чланица прича је за себе и трудимо се да с поносом стојимо на ногама и будемо подршка свима. Удружење, као програмску активност, редовно има психолошку и креативну радионицу за своје чланове, а ту смо и да им помогнемо у школовању и запошљавању, као и да увек будемо стуб подршке у процесу осамостаљивања сваког појединца.
И оно чиме бих завршила, инвалидност је стање а не болест, и као таквог треба га прихватити баш онаквим какво оно јесте. Јер, онако како ви видите сами себе, тако ће вас видети и други – напомиње Слађана Раденковић, с којом је било задовољство причати, и заиста, како она види себе, тако смо је видели и ми, у најбољем светлу.
С. Батало
Пројекат „Град Панчево – грађанин као кључни атер локалне самоуправе града“ су/финансирао Град Панчево