Панчево

Пројекат „Кампања за смањену употребу пластичних кеса у Панчеву“

БОЉЕ ТОРБА У РУЦИ, НЕГО…

• Анализа резултата истраживања показала је да су жене спремније да носе цегере и торбе

• Грађани Панчева свесни штетности пластичних кеса

Удружење грађана ЕКОО13, у оквиру пројеката „Кампања за смањену употребу пластичних кеса у Панчеву“ спровело је у септембру мини истраживање о ставовима грађана о употреби пластичних кеса.

За потребе евалуације пројекта конструисан је посебан упитник од седам питања отвореног и затвореног типа, која су се односила на мишљења и ставове грађана и грађанки о употреби пластичних кеса, о томе шта може да допринесе промени свести о утицају прекомерне употребе пластичних кеса, какве су њихове навике и предлози у вези с тим.

Јелена Новаков, менаџерка пројекта каже да су истраживање спровели у 27 продајних прехрамбених објеката и да је њиме обухваћено 80 учесника различитог узраста.

“Анкета је спроведена на случајном узорку од 80 људи различитог степана образовања и старости. Најмлађи учесник је имао 14 година, а најстарији 86. Испоставило се да је 25% анкетираних високообразованих, и да су у узорку већином биле жене, чак 60. Сваки испитаник који је пристао да учествује у анкети на поклон је добио и памучну торбу“, рекла је Новаков.

Анализа резултата показала је да су жене спремније да носе цегере и торбе, као и да је у току прекомерна употреба пластичних кеса.

“Охрабрује да је 50 од 80 учесника анкете изјавило да увек са собом носи неку амбалажу за куповину (платнене торбе или цегере). Чак су нам прилазили и мушкарци да добију торбу на поклон, како би им стојала у аутомобилу и била при руци кад крену у куповину“, каже Новаков.

Милеса Војновић, сарадница у пројекту каже да их је посебно изненадило да људи брину о токсинима који настају од труљења кеса.

“Учесници анкете сматрају да промени навика људи у вези са пластичним кесама више може да допринесе едукација, односно ширење научних информација о токсинима који се ослобађају приликом њиховог труљења (50), него увођење наплате (30). Ово је социјално пожељан одговор, који се не поклапа са праксом, иако у комбинацији са наплатом, може да донесе још бољи ефекат. У оквиру истраживања добили смо и занимљиве одговоре, посебно од деце, од којих смо чули да треба тате учити о штетности пластичних кеса јер не желе да носе торбе у куповину а да њихове маме увек носе торбе или цегере. Било је разних предлога како умањити употребу пластичних кеса: да буду скупље од два динара, да се укине производња пластичних кеса, да се уведу папирне кесе, да треба учити тате да носе торбе у куповину“, каже Војновић.

Сви учесници сматрају да се пластичне кесе прекомерно употребљавају. На питање “Да ли носите платнену кесу или цегер при одласку у куповину?” потврдно је одговорило чак 50 учесника, негативно 10, понекад 5 и ретко кад 15 учесника.

“Ово је, између осталог, резултат увођења наплате кеса у продавницама, јер је, према изјавама трговаца у поједним продавницама мешовите робе, знатно смањена потрошња пластичних кеса. На пример, у самопослузи “Подунавље” у Улици Жарка Зрењанина у Панчеву, према изјави трговкиња у септембру је смањена потрошња пластичних кеса. Са 12.000 кеса пала је на само око 3.000, што је за 75% мање него пре увођења наплате”, напомиње Војновић.

Током пројекта урађено је 230 торби од памука које су подељене грађанкама и грађанима, а одштампано је и 1.000 флајера о штетности пластичних кеса, који су остављени у продајним објектима, у наплатној служби ЈКП Хигијене, Водовода, у Градској управи како би се што већи број грађана информисао о овој теми.

Јелена Новаков каже да је пројекат показао да је народ спреман на промене у понашању само да му треба створити услове за то. Она подсећа да се у Србији троши више од 2.500 пластичних кеса по глави становника годишње, а у земљама Европске уније пет пута мање.

“Милијарде пластичних кеса помешаних са осталим отпадом трајно загађују животну средину у Србији. Ради смањења прекомерне употребе пластичних кеса и заштите животне средине, уводи се плаћање пластичних кеса приликом куповине. Зато ми нашим пројектом и акцијама које смо спровели апелујемо на грађане да користе цегер и платнену торбу и буду пример за друге из свог окружења“, истиче Јелена Новаков.

Према процени овог удружења, коришћење цегера и платнених торби приликом свакодневних куповина доносиће уштеду од 5.000 до 20.000 динара годишње.

Пројекат је реализован од јула до краја октобра под слоганом „Боље торба у руци него кеса на грани“ и суфинансиран је на конкурсу Секретаријата за заштиту животне средине града Панчева за 2018. годину.

Пројекат “Панчево – локална самоуправа у форми самоуправе грађана” су/финансирао Град Панчево