ВИЗИЈА КОЈА СЕ ОСТВАРУЈЕ... Јелена Митић

Опово

Јелена Митић, директорка Предшколске установе „Бамби“ у Опову

СА ДЕЦОМ ТРЕБА ЗНАТИ КАКО,

ЗНАМО И ТЕ КАКО!

• Највеће драж овог посла је, пре свега, рад са децом, јер такав посао сам по себи увек је пун дражи, али врхунац те дражи је осмех задовољства на њиховом, дечјем лицу

Што да не! Кад смо већ у Основној школи, што не бисмо свратили и до Предшколске установе, не само да има смисла што се васпитно-образовне сфере тиче, него је и практично, у комшилуку је. И, ево, у канцеларији смо у којој су заједно и директорка и помоћник директора, односно, помоћница директорке, да се не замеримо борцима (пардон, боркињама!) за родну равноправност, па како било!

Предшколска установа „Бамби“ почела је са радом пре 39 година, те 1979. године, у више наврата је дотеривана, да би последње реновирање било прошле године, када је изградњом кухиње и трпезарије проширен радни простор и омогућен пријем већег броја малишана предшколског узраста, којих ове године има и највише – 265, што је, како каже директорка Јелена Митић,  „највише до сада, и чак нешто више од нормираних капацитета“. Иначе, Јелена Митић је директорка ове установе од 2003. године и сада је у мандату који траје до 2020. године.

Предшколска установа „Бамби“ има и своје „еспозитуре“ у остала три насељена места, у општини Опово, Баранди, Сакулама и Сефкерину, у којима је омогућен само полудневни боравак малишана.

-Иако, због немогућности новог запошљавања, имамо проблема како да решимо све организационе проблеме, ипак, успевамо, како захваљујући ентузијазму запослених, и оних на неодређено време и оних на одређено време, али и волонтерима, да постигнемо оно што је циљ установа оваквог типа, а то је социјализација деце тог узраста на њима најинтересантнији, а породично и друштвено најсврсисходнији начин – каже директорка Митић.

Кад говори о сврсисховдности предшколских установа, директорка Митић истиче да њихова сврха „не сме да буде само збрињавање деце запослених родитеља, већ и оних других, јер сва деца треба да имају подједнако право на социјализацију и образовање под подједнаким условима, и то право не сме бити ускраћено ниједном детету, без обзира на социјални и професионални статус њихових родитеља“. Међутим…

То „међутим“ значи да то и није баш тако лако реализовати, јер има проблема и са простором  и са кадровима, због ограничења запошљавања, тако да 24 запослена, од којих је њих 9 на одређено време, морају бити увек максимално спремни да одговоре нас све предвиђене, али и оне, непредвиђене изазове, којих, кад су деца у питању, увек може бити.

ТО ЈЕ ТО!

-Највеће драж овог посла је, пре свега, рад са децом, јер такав посао сам по себи увек је пун дражи, али врхунац те дражи је осмех задовољства на њиховом лицу, тај спој родитељске и дечје среће не може да нема одраза у души нас  васпитача, то је та веза која ствара једну специфичну атмосферу, у којој се у исто време споје и проблеми и осмеси из душе свих нас, кад ти дође отац  детета и каже: прво ми је дете плакало кад га водим у вртић, сада плаче кад га водим кући, ето то је то  – са посебним задовољством напомиње директорка Митић, васпитачица по професији, и у души, пре свега.

С. Батало

(Цео текст можете прочитати у штампаном издању Старта 013)

Пројекат „Опово – сва четири насеља са све четири стране општине“ суфинансира Општина Опово

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства