Качарево

Представљена монографија Завода за заштиту споменика културе Панчево о Качареву

СВЕ О „НАЈМАСНИЈЕМ“ СЕЛУ У БАНАТУ

• У оквиру обележавања Дана европске културне баштине у Качареву је представљена публикација о историји, архитектури, културном и друштвеном животу овога села

У Свечаној сали Месне заједнице Качарево, у четвртак, 16. септембра, одржана је промоција публикације “Качарево – културни идентитет и контиунитет” у организацији Дома културе Качарево и Завода за заштиту споменика културе, установе која је и издала ову монографију. Овом промоцијом је започело обележавање Дана европске културне баштине који се у Панчеву ове године одржавају од 16. септембра до 9. октобра, под називом “Наслеђе за све”.

Како су нам рекли у Заводу за заштиту споменика културе Панчево, Дани европске културне баштине ће се у овом периоду обележити низом активности у организацији ове установе културе, од промоција издања Завода до креативних радионица намењених грађанима, посебно оним најмлађим као и brojним активностима са циљем упознавања индустријског наслеђа Панчева.

На промоцији монографије “Качарево – културни идентитет и контиунитет” у Качареву, говорили су Марија Јевић, чланица Градског већа задужена за културу и омладину, као и конзерватори Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, Гроздана Миленков, Слободанка Перовић, Јасмина Вујовић, Драгана Ружић и Јасна Јованов, које су и учествовале у писању ове публикације. А како нам је рекла директорка Завода Гроздана Миленков, ова монографија је изашла још 2019. године, али је већ позната ситуација са пандемијом коронавируса спречила њену промоцију и прилику да се јавност боље упозна са оним што ово занимљиво издање нуди када је у питању “најмасније“ село у Банату.

Монографија о Качареву је трећа у низу о насељеним местима на територији Панчева коју издаје Завод за заштиту споменика културе у Панчеву, уз подршку Града Панчева. Ова публикација открива историју Качарева, од првих насеља на овом подручју па све до данас, а о овој занимљивој теми писала је Слободанка Перовић, конзерватор-историчар Завода за заштиту споменика културе Панчево. О архитектонском наслеђу Качарева, од положаја насеља до његове структуре и индустријског и техничког наслеђа врло исцрпно писала је конзерватор-архитекта Јасмина Вујовић, док се историчарка уметности Драгана Ружић позабавила историјом уметности у овом панчевачком селу, а понајвише најрепрезентативнијим објектом по том питању, зградом у којој су данас смештене просторије Месне заједнице Качарево.

О народном градитељству и изгледу кућа и окућница у Качареву писала је етнолог-антрополог, конзерватор  Гроздана Миленков,  која је обрадила још једну занимљиву тему, а то је друштвени и културни живот овог села. Ове занимљиве приче о Качареву илустроване су мноштвом фотографија, као и илустрацијама о “Сланинијади”, манифестацији по којој је Качарево посебно познато, а које је за ову монографију, како нам је рекла Гроздана Миленков, уступио познати панчевачки илустратор Никола Драгаш.

Пројекат „Град Панчево – грађанин као кључни атер локалне самоуправе града“ су/финансирао Град Панчево