Споменици културе jужног Баната

ОСТАЦИ ТВРЂАВЕ ГРАДА КОВИНА

• Захваљујући свом геостратешком положају у средњом веку, ковинско утврђење је представљало значајну одбрамбену тачку јужне границе угарске државе због најповољнијег прелаза преко Дунава

Средњовековни град Ковин налазио се у непосредној близини данашњег истоименог насеља, на десној обали Дунава. На доминантном југозападном делу лесне терасе, тик изнад затвореног рукавца Дунава, био је доступан само са северне стране, док су му се остале стране стрмо спуштале ка риту. Захваљујући свом геостратешком положају у средњом веку, ковинско утврђење је представљало значајну одбрамбену тачку јужне границе угарске државе због најповољнијег прелаза преко Дунава, што је допринело и брзом развоју насеља око њега. Утврђење је, са мањим прекидима, трајало у периоду од 12. до 15. века, све до његовог рушења условљеног Београдским миром 1739. године.

На основу старије литературе, локалитет је познат по праисторијском и античком материјалу  и сматран је за римско утврђење. Каснијим резултатима, добијеним стручним праћењем земљаних радова  при изградњи макете „Ђердапа“, 1967. године, пробним сондажним истраживањима 1968. године и мањим заштитним археолошким ископинама 1986. и 2004. године, дошло се до сазнања да је локалитет „Ковин-Град“ вишеслојно насеље са културним слојевима од неолита до касног средњег века и аустроугарске доминације. Праисторијске налазе чине: орикупњен покретни материјал старчевачке културе и покретни налази енеолита, бронзаног доба и халштати откривени археолошким истраживањима. Моћни средњовековни културни слој, дебљине преко 4 метра, може се, на основу типологије керамичког материјала поделити на четири фазе у оквиру временког раздобља од краја 11. до 15. века. У оквиру средњовековних културних слојева откривен је велики број објеката  (насеобинских и помоћних) и некрополе са скелетним гробовима.

Изглед основе најмлађе фазе ковинсског утврђења познат је са Марсилијевог плана из 18. века, на којем су приказана два дела утврђења, одвојена јарком. Јужни, мањи део, био је неправилног троугаоног облика  и до данас је од њега остао недевастиран само темељ куле са пиластрима  и мали део бедема. Већи, северни део, правоугаоне је основе, очуваних димензија 130 x 150 метара са видљивим деловима бедема на западној и северној ивици. Данашњи прилаз на северу платоа поклапа се са некадашњим улазом у северни део утврђења.

Остаци  тврђаве су 1995. године проглашени као споменик културе од великог значаја.

Према: Културно наслеђе Баната – европско наслеђе)

                                                        (Фото: Wikimapia.org)

Пројекат „Ковин јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Ковин.

Ставови изнети у подржаном медијсском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.