Селеуш – Колонија

Одржан 4. „Селеушки вишебој“, али ту није крај

ДАНАС ЈЕ ТРЕБАЛО БИТИ У СЕЛЕУШУ, АЛИ  ВЕЧЕРАС…

• Селеуш је данас био и вечерас је центар окупљања свих оних који знају да морају да буду потомци да би били преци!

Данас, осмог септембарског дана, били смо у Селеушу, на Колонији. С посебним задовољством, као и увек. Нема шта, селеушка Колонија је јединствена, по много чему. Захваљујући краљу Петру I Oслободицу, те 1921. почело је насељавање Херцеговаца и Личана, оних који су пробијали Солунски фронт, не зато што су морали, него зато што су волели Србију, иако нису живели у њој. А онда су од краља добили земљу и отворили ново поглавље свог живота, оно које никада не може бити затворено. Не може зато што потомци не желе да остану само потомци, желе да остану и преци, томе су их научили њихови очеви, мајке, бабе, деде. научили су их да буду потомци да би били преци. Сасвим довољно.

Та и таква Колонија, постала је нова насеобина и за неколико стотина оних који су били добри док су њихови преци били на Војној граници у доба Марије Терезије, али су онда постали сувишни у доба Фрање Туђмана, а уз то су били и Срби.

Њихов долазак отворио је ново поглавље селеушке Колоније, оно које оставља нове знакове поред пута, не само селеушког.

Један од таквих трагова, који се, ево понавља четврти пут, је и „Селеушки вишебој“, манифестација која, како рече начелница Јужнобанатског управног округа Данијела Лончар, полако постаје „селеушки бренд“, с којим се и она поноси, а како и не би, кад су њени преци, по женској линији, били међу првима који су закорачили на тло будуће Колоније.

Манифестација, која окупља Крајишнике из разних крајева Војводине, започела је химном „Боже правде“, у извођењу Црквено-градског хора „Света три јерарха“, да би онда бројне учеснике и госте поздравио Душан Дакић, председник Општине Алибунар, који, како рече, и сам спада у то, крајишко друштво. У друштво Крајишника који увек знају где ће на прело, баш као што су знали и онда када су се окупљали око куће Вулетића, а сада, ево, на другом крају Колоније, наспрам куће Петића.

А данашње прело, тачно у 12 сати, отворила је Данијела Лончар, истичући посебно свестран карактер ове манифестације, њену својственост и особености које јој полако дају карактер бренда, по коме се Селеуш надалеко препознаје. Потом је наступио фолклорни ансамбл Центра за културу, чија је директорка Оливера Цицовић, са сплетом игара који је одушевио све присутне учеснике и посетиоце „Вишебоја“. Селеушког, како то отмено звучи!

А онда је почело такмичење у разним дисциплинама, онима по којима се Крајишници препознају, било да су у питању деца или они који су то доскора били, или пак они који већ увелико имају децу.

Сви су они победници, јер није увек победа бити први, победа је и онда када је срећан и онај последњи. Зато што је био ту, на правом месту, у правом друштву, са собом и са својим земљацима, истовремено. Шта више! Победници су и они који су финансијки подржали ову манифестацију, то је, пре свега, Општина Алибунар, са својим председником Душаном Дакићем, затим организатори, међу којима је ЈКП „Унивезал“, са директорком Зораном Братић, Селушанком, то морамо рећи. Начелницу Округа Данијелу Лончар, да и не спомињемо, зна се, већ.   Ту су и бројни спонзори, али да не бисмо некога изоставили, да их не набрајамо. Нису они спонзори због рекламе, већ што знају шта ваља подржати. Срцем, пре свега.

На „Селеушком вишебоју“, са својим специјалитетима, како то већ само оне умају, учествовале су и жене, чланице Удружења жена „Марија Прита“. За оне који не знају, Марија Прита је Селеушанка, која је била прва Српкиња, доктор наука, у ондашњем Аустрогарском царству. Да ли су чланице Удружења „Марија Прита“ докторке за кулинарске специјалитете нека то процене они који се у то боље разумеју, али оно што смо ми пробали је „да полижеш прсте“, али не зато што нисмо имали папирну марамицу.

Биле су ту и њихове гошће „Карловчанке“, знају жене да се друже, нема шта, али и о једнима и о другима, другом приликом. Ускоро.

Док ово пишемо, „селеушки вишебојци“ и њихови бројни пријатељи веселе се уз „Мајкане“ и Бају Малог Книнџу. Али не може се баш све испратити!

С. Батало

Пројекат „Општина Алибунар – локална самоуправа у функцији самоуправе грађана“ суфинансира Општина Алибунар.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.