Кутак за културу

O ПОЛОЖАЈУ УМЕТНИКА И ЈОШ КОЈЕЧЕМУ

Пише: Милан Јакшић

Наша држава се од деведесетих година бори са немаштином која смањује и онако мале фондове који су предвиђени за културу. Са таквим проблемима се боре и сликари и визуелни уметници у Србији. Како се њихов глас није до сада чуо често, желим на овом месту рећи нешто и о томе.

Дакле како живе уметници и њихова удружења?

Према нашим прописима, уметник је физичко лице које ствара ауторска дела из области уметничке делатности. Он у виду занимања обавља ту врсту делатности а репрезентативно удружење му утврђује статус слободног уметника. Он је само један од субјеката у култури, али важан субјекат, јер га сада закон по први пу спомиње.

Доношењем Закона о култури, држава је себи створила обавезу да  уметницима и удружењима обезбеди основу одрживости рада и деловања у обављању уметничке делатности.

Ова обавеза државе се најбоље види из одредби члана 3 Закона о култури, где се утврђује да се држава Србија стара о остваривању ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА (ЈАВНИ ИНТЕРЕС)  у култури и о спровођењу културне политике као скупа циљева и мера подстицања културног развоја и културног и уметничког стваралаштва. Чланом 6. Закона о култури, утврђен је ОПШТИ ИНТЕРЕС у култури (ЈАВНИ ИНТЕРЕС) који обухвата поред осталог и ’’стварање услова за развој и подстицање савременог културног и уметничког стваралаштва,  обезбеђивање услова за доступност културних садржаја’’.

Свакако да је прва позитивна последица доношења Закона о култури уплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање свим уметницима који имају статус слободних уметника.

Нажалост, остала права којима се гарантују материјална и друга права  уметника нису још заживела. Тако остају, за сада, нерешена питања, доделе и обезбеђивања простора за рад атељеа, простора за рад, галерија, питање обавезног откупа, питање обештећења уметника и друго.

Како превазићи ове проблеме ? Шта урадити у будућности?

Пре свега потребно је у свим срединама утврдити чињеницу да су професионални уметници, њихова удружења која се баве културом, субјекти чије постојање представља ОПШТИ, односно ЈАВНИ ИНТЕРЕС.

Пословни простори којима се располаже у градовима и општинама  у јавној својини, поред комерцијалног интереса до сада, треба утврдити  и као средство за директно реализовање ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА. То би омогућило да бројни објекти и простори у јавној својини који су празни, а за њихово изадавање не постоји интерес на тржишту, буду уступљени уметницима. Дакле, што се тиче коришћења простора и атељеа, треба донети одлуке или изменити старе одлуке којима ће се коришћење простора за рад поменутих субјеката утврдити као ЈАВНИ ИНТЕРЕС.

Као једна од важних чињеница треба истаћи и сам положај професионалних ликовних уметника. Пракса показује низ нелогичности. Како то да галерије, јавне, али и приватне финансиране јавним новцем, плате каталог, плате струју, воду, спремачицу и кустоса, плате све њих, али уметника који у њој прави изложбу НЕ ПЛАТЕ? Како то да уметници не добијају ни један динар за исвоју изложбу? Значи треба увести и категорију обештећења, која је постојала пре 30 година. Такође, треба поново увести институцију обавезног откупа.

У тесној вези са положајем уметника је и рад  галерија, како јавних тако и приватних. Нажалост сведоци смо да се број јавних галерија, у својини локалних заједница драстично смањио. То је директно утицало и на материјални положај ликовних и визуелних уметника, јер смањивање могућности за излагање директно утиче и на мању уметничку продукцију. Нема ликовне уметности ако нема галерија, и поготово галерија које заступају ЈАВНИ ИНТЕРЕС. (Нема добрих спортиста ако нема стадиона, базена и атлетских стаза)

Ово значи да би и по питању рада јавних галерија у нашој земљи, такође, требали поћи од чињенице да се и за њихов рад, mutis mutandi, утврди ЈАВНИ ИНТЕРЕС, полазећи од одредби Закона о култури. Такве галерије морају да имају уметничке или стручне савете, који ће објективизовати излагачке програме полазећи, опет, од чињенице ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА.

(Аутор је директор Историјског архива у Панчеву)