Алибунар
„Михољски сусрети села“ и ове године били су много више од сусрета
СЕЛО МОЈЕ, ЗАВИЧАЈУ МИО, БАШ ТАКО!
• Уз подршку Министарства за бригу о селу, у Алибунару су, другу годину заредом, одржани „Михољски сусрети села“, са бројним културним и спортским садржајима и са бројним учесницима
Алибунар је по други пут добио поверење Министарства за бригу о селу да организује манифестацију „Михољски сусрети села“, која има за циљ промоцију свих оних вредности које неку средину чине другачијом од других, као и све оне садржаје који остају за сутра, и то у свеукупном друштвеном миљеу.
„Михољски сусрети села“ , у организацији Центра за културу, Туристичке организације и Спортског савеза општине Алибунар, под покровитељством Општине и уз финансијку подршку Министарства за бригу о селу, одржани су 23. и 24. септембра, са богатим и разноврсним садржајима и бројним учесницима.
Првог дана, школарци су се надметали у футсалу и одбојци, удружења жена у припремању гастрономских специјалитета, као и у брзом везу, а на штандовима са богатом понудом специјалитета из сфере ручне радиности, како то већ само маштовите жене, са спретним рукама могу да направе.
Други дан је протекао у модној ревији дама обучених у традиционалне ношње, како оне српске, тако и румунске, словачке и ромске креације, све у етно форми. Била је то још једна у низу мултикултуралних порука једне специфичне мултинационалне општине, каква је Општина Алибунар.
Жене су биле активне и другог дана са својим ручним радовима проистеклим из њиховог креативног духа и са особинама које у себи садрже и традицију и обичаје свих националних заједница ове средине.
Што се деце тиче, она су се такмичила са својим литерарним радовима и ликовним садржајима на тему, како другачије, села, под сугестивним називом „Моје село“.
Они мало старији говорили су поезију, наздрављали, без чаше, са оригиналним здравицама, беседили о темама које никад не пролазе, а све са подсећањем да су то „Михољски сусрети села“, који су много више од самих сусрета села.
И за крај, а како другачије, увече су наступили и музичари, они са тамбурицама, чији су се звуци успињали до високих емотивних висина свих присутних, до висина на којима тамбура живи, а то су управо показали момци чији се састав зове „Да не умре тамбура“.
Све слушаоце и гледаоце су уверили да неће, без икакве сумње.
А живеће и „Михољски сусрети села“, јер имају за то и те како поуздане показатеље.
(Фото: ТО Алибунар)
