НЕИЗБРИСИВИ ТРАГОВИ... Михал Бабинка (Фото: Википедиа)

Људи и догађаји

Михал Бабинка – трагична судбина великана словачке културе

ПОСЛЕ ЋЕРКЕ И СИНА – И БИ ЗЕМЉА

•Био је један од најзначајнијих и најплодотворнијих словачких књижевника у некадашњој Југославији, претеча егзистенцијалног и надреалистичког израза у словачкој поезији

Михал Бабинка је рођен  25. августа 1927. године у Падини, где је завршио основну школу да би гимназијско школовање започео  у Бачком Петровцу, а завршио у Панчеву.  По завршетку педагошке школе, од 1958. до 1961. године, радио је као  учитељ у Остојићеву, Падини и Иловачи. Бавио се и новинарством, радио је  као новинар у новосадском Дневнику, као и у словачком листу Хлас Људу,  уређивао је и часопис за књижевност војвођанских Словака Нови живот, а био је и угледни публициста и позоришни критичар.

За његова живота издато је више  збирки његових, стилски посве специфичних песама, које су биле говор његове душе, а доста њих остало је и у рукопису. Сем на словачком и чешком језику, иза њега су, захваљујући преводиоцу Михалу Харпању, остале и две збирке песама на српском, под називима „И би земља“ и „Завичај магле“.

Бабинка је имао је два брака. У првом, са Маријом Назарчић, добио је ћерке Лидију и Сашку, која се несрећним случајем удавила у бунару, после чега је пао у безнађе, те у његовом стваралаштву преовлађују мотигви смрти, меланхолије  и бесмисла живота. Утеху је безуспешно покушао да нађе у пићу, да би у другом браку, са Зузаном Карделис, доживео још једну страшну трагедију. Син Феђа, рођен у браку са Зузаном,  такође песничка душа,   у 20. години, скоком с моста,  извршио је самоубиство.

Борећи се с великим животним искушењима, не налазећи успешне путеве за њихово превазилажење, Михал Бабинка се убрзо разболео да би, 4. јула 1974. године, после неуспешног лечења на Институту у Сремској Каменици, умро од тешке и неизлечиве болести.

Сахрањен је у Новом Саду, а онда су,  2007. године, његови посмртни остаци пренети на гробље у Падини.

У Новом Саду, захваљујући инсистирању великог  Мике Антића, а „у име поезије и заједнице народа“, коме је пријатељ Бабинка помогао да се скући кад је са супругом дошао у Нови Сад, постоји  улица са његовим именом, а Сцена свих креативних већ 11 година организује Фестивал „Михал Бабинка“, који промовише дечје стваралаштво.

Дом културе у Падини, где је Бабинка рођен, с поносом  носи име  Михала Бабинке, човека који је оставио неизбрисиве трагове у култури словачког народа и у чију част  се сваке кодине организују „Бабинкини сусрети“, посвећени овом великану словачког културног неба.