Људи и догађаји
Михал Бабинка – трагична судбина великана словачке културе
ПОСЛЕ ЋЕРКЕ И СИНА – И БИ ЗЕМЉА
•Био је један од најзначајнијих и најплодотворнијих словачких књижевника у некадашњој Југославији, претеча егзистенцијалног и надреалистичког израза у словачкој поезији
Михал Бабинка је рођен 25. августа 1927. године у Падини, где је завршио основну школу да би гимназијско школовање започео у Бачком Петровцу, а завршио у Панчеву. По завршетку педагошке школе, од 1958. до 1961. године, радио је као учитељ у Остојићеву, Падини и Иловачи. Бавио се и новинарством, радио је као новинар у новосадском Дневнику, као и у словачком листу Хлас Људу, уређивао је и часопис за књижевност војвођанских Словака Нови живот, а био је и угледни публициста и позоришни критичар.
За његова живота издато је више збирки његових, стилски посве специфичних песама, које су биле говор његове душе, а доста њих остало је и у рукопису. Сем на словачком и чешком језику, иза њега су, захваљујући преводиоцу Михалу Харпању, остале и две збирке песама на српском, под називима „И би земља“ и „Завичај магле“.
Бабинка је имао је два брака. У првом, са Маријом Назарчић, добио је ћерке Лидију и Сашку, која се несрећним случајем удавила у бунару, после чега је пао у безнађе, те у његовом стваралаштву преовлађују мотигви смрти, меланхолије и бесмисла живота. Утеху је безуспешно покушао да нађе у пићу, да би у другом браку, са Зузаном Карделис, доживео још једну страшну трагедију. Син Феђа, рођен у браку са Зузаном, такође песничка душа, у 20. години, скоком с моста, извршио је самоубиство.
Борећи се с великим животним искушењима, не налазећи успешне путеве за њихово превазилажење, Михал Бабинка се убрзо разболео да би, 4. јула 1974. године, после неуспешног лечења на Институту у Сремској Каменици, умро од тешке и неизлечиве болести.
Сахрањен је у Новом Саду, а онда су, 2007. године, његови посмртни остаци пренети на гробље у Падини.
У Новом Саду, захваљујући инсистирању великог Мике Антића, а „у име поезије и заједнице народа“, коме је пријатељ Бабинка помогао да се скући кад је са супругом дошао у Нови Сад, постоји улица са његовим именом, а Сцена свих креативних већ 11 година организује Фестивал „Михал Бабинка“, који промовише дечје стваралаштво.
Дом културе у Падини, где је Бабинка рођен, с поносом носи име Михала Бабинке, човека који је оставио неизбрисиве трагове у култури словачког народа и у чију част се сваке кодине организују „Бабинкини сусрети“, посвећени овом великану словачког културног неба.
Пројекат „Општина Ковачица – знакови поред пута“ суфинансирала Општина Ковачица.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.