Посетили смо…

Јан Немчек, градитељ виолина из Ковачице, који је…

ВИОЛИНА КОЈА ЈЕ СПАСИЛА ЦАРЕВЦУ ЖИВОТ

• Градитељ виолина који је у овом делу света јединствен по начину како то чини, без машина, ручно

• Имао је и част да реконструише виолину непревазиђеног Властимира Павловића Царевца, која му је потом спасила живот

• Зашто је Страдивари ломио виолине?

У Ковачици има светски позната Галерија наивне уметности, има и још неколико приватних галерија, има Спомен-кућа Мартина Јонаша, има Меморијални центар „Др Јанко Булик“, има…

Али има и Јан Немчек, врхунски уметник свог заната, градитељ виолина и реастауратор оних виолина којима полако истиче рок трајања. Једном речју, човек који је јединствен у свом послу на овим просторима. Ово је његова прича. Имали смо част да је чујемо.

Јан Немчек каже да је код градње виолина најважније добро, резонантно дрво пошто је виолина састављена од делова који сс сви праве од дрвета, горња табла се прави од смрече а доња табла, странице и врат од јавора. А Србија и околне земље имају најбоље дрво за градњу инструмената, открива нам наш саговорник и каже да смреча са Копаоника, Панчићева оморика која расте само ту на свету, јесте најбоље дрво за виолине, као и јавор са ових простора који има текстуру као нигде другде на свету. Јан додаје да сам иде у шуму и бира дрво од којег ће радити виолине и да тада, у његовој радионици почиње тај дуготрајан  посао пошто су за израду једне виолине потребне године.

• Својим алатима обликујем комаде дрвета како би добио горњу и доњу таблу виолине и то различитих дебљине како би свака виолина била наштимована на тон ге, што су сви градитељи прихватили још од познатог италијанског мајстора Аматија. Поред израде виолина, бавим се и њиховом рестаурацијом и често ми стижу из целог света, понекад у деловима. Ту је важно да проценим да ли се исплати уопште радити нешто на виолини и зато тражим фотографије инструмента пре него одлучим. Виолине се могу поправити, ако имају пукотине по годовима, а занимљиво је да после поправке често звуче још боље него као када су направљене, што је знао и велики мајстор Страдивари, који их је ломио па поново састављао како би добио још бољи звук – открива нам ову необичну чињеницу наш саговорник.

Док нам показује како мајстори стављају своју сигнатуру на виолину после репарације, Немчек напомиње да је имао част да реконструише виолину Властимира Павловића Царевца, која је њему спасила живот. Наиме, он је током немачке окупације у Другом светском рату био ухапшен па је на крају завршио у логору Дахау, где је, игром случаја понео и своју виолину. Он је тада свакога дана свирао својим сапатницима у логору, због чега су га стражари спасили када је био изабран да са другима иде на купање, односно у гасну комору. То је чињеница коју многи не знају о том нашем познатом музичару, каже наш домаћин. Он нам показује и један инструмент на којем је завршио репарацију, а то је виолина из 1510. године са изрезбареним ликом Сулејмана Величанственог на врату и итерацијом на задњем делу тела виолине, на којој је приказан тадашњи харем овог турског султана.

• Када би ова виолина могла говорити, ко зна шта би нам све могла испричати – напомиње Немчек, док нам свира како би се уверили у то како она сада звучи. У рукама мајстора звук овог инструмента, старог преко пет векова, звучи једноставно савршено, као и његов рад на њој.

В. Илић