Интервју
Дејан Боснић, директор Градске библиотеке Панчево
ИЗЛАЗИМО У СУСРЕТ ЖЕЉАМА НАШИХ КОРИСНИКА
• И ове године панчевачка Библиотека за Панчевце спрема читав низ манифестација и програма, иако је у економској ситуацији коју дели са свим установама културе чији рад највише зависи од буџетских средстава. У свему томе, уз лични ентузијазам запослених, разумевање градских власти много значи
– Водите једну од градских установа културе чији је оснивач Град Панчево. Како чињеница да сте буџетски корисник утиче на рад Библиотеке и шта је оно најзначајније у плановима рада за ову годину? Шта Панчевци могу очекивати од своје библиотеке током ове године?
– Градска библиотека као градска буџетска установа културе у највећој мери зависи од буџета града Панчева, те је и наше пословање на годишњем нивоу у потпуности условљено редовним издвајањем средстава за нашу установу у оквиру градског буџета културе. С једне стране, оптерећује чињеница да светска економска криза не посустаје, нажалост, већ само мења свој интензитет и облике, с друге стране ситуација са привредом наше земље, без обзира на неке повољне показатеље раста, ипак, није таква да би издвајања за културу могла пратити неке европске и светске стандарде. Но, упркос свему реченом, градске структуре показују изузетно разумевање како за потребе саме установе, тако и за потребе наше широке корисничке популације, те се тако проналази довољно средстава и за подмиривање текућег пословања, и за програме и за издаваштво, и наравно за набавку нових књига. Какогод, има толико тога да се развија и побољшава у времену пред нама, а како је лични ентузијазам главни фактор сваког бољитка, изразио бих овом приликом своју чврсту веру да је заједнички напредак известан. Дакле, Панчевци могу очекивати и надаље очување достигнутог нивоа услуга у свим сегментима нашег функционисања, од понуде нових наслова за читање до програмских активности.
– Установа коју водите, поред оних бројних свакодневних активности, већ традиционално сваке године организује две манифестације на које су Панчевци већ навикли, “Мајске дане књиге” и “Једна књига – један град”. Да ли ће и ове године они бити у могућности да уживају у таквој врсти дружења са књигом и ствараоцима?
-Осим поменутих традиционалних књижевних манифестација, Градска библиотека организује и читав низ других програма током целе године, па ће тако бити и ове. Између осталог, већ шесту гоину организоваћемо “Међународни дан Рома“, координисаћемо рад штанда градских издавача на Октобарском сајму књига у Београду. У сарадњи са Удружењем “Лас хентес“ организоваћемо међу младима врло популарну манифестацију “Стиховизија“ као рецитовање поезије на страним језицима. такође, наставићемо да бар једном недељно организујемо неку књижевну промоцију са циљем популарисања књиге и читања, а као и до сада, по правилу, то ће бити наши најбољи писци, лауреати најзначајнијих књижевних признања у земљи и иностранству. планирамо још и редовно одржавање изложби академских уметника, затим предавања и трибина на најактуелније теме које занимају наше суграђане. Што се тиче “Мајских дана књиге“ – они су већ припремљени, “Једна књига – један град“ спрема се за новембар, али не бих у овом тренутку детаљисао, а надам се да се наша публика и читаоци ни овога пута неће осетити изневереним у погледу квалитета књижевних и културних садржаја које ћемо им понудити.
– Да ли Библиотека, као градска установа културе, користи потенцијале пројектног финансирања и учествовања на конкурсима који расписују покрајинске и републичке власти или неки од других начина финансирања пројеката?
-Буџетска средства оснивача нису довољна, па и ми покушавамо да се у што је могуће већој мери ослонимо на тзв. алтернативне изворе финансирања, бар када се ради о програмским пројектима, и при томе, пре свега, мислим на покрајинске и републичке конкурсе, из културе као и из других сродних области. Ако говоримо о неким озбиљнијим грантовима, за потребе инфраструктурних пројеката, имамо у плану аплицирање са неким занимљивим пројектима за конкурсе фондова Европске уније, иностраних амбасада, НИС-а итд.
– Како панчевачка библиотека стоји са својим књижним фондом, како сте задовољни по том питању и да ли успевате да одговорите на потребе и захтеве који стижу од ваших корисника, посебно по питању нових наслова?
– За набавку нових књига у 2018. години добили смо 1.150.000 динара, а за набавку периодике још 500.000 динара. Неке библиотеке у окружењу добијају више, неке добијају и мање, а неке, нажалост уопште ништа и не добијају за ту намену. Могло би се рећи да у том погледу ми припадамо “златној средини“. То не значи да пратимо задати стандард Народне библиотеке Србије, али успевамо да пратимо савремену књижевну продукцију, као и да прибављамо оно највредније – од белетристике, популарне, научне и референсне литературе – у смислу квалитетних наслова, издавача, аутора и престижних награда. Можда би ово питање требало поставити и нашим корисницима, па да онда склопимо слику целине у глави при налажењу одговора на то питање.
– Незаобилазно питање за сваку градску установу или предузеће јесте и ситуација са кадровима. Какво је стање у вашем колективу по том питању?
– И даље је на снази забрана нових запошљавања за стално. Током последњих неколико година чак неколико врсних библиотекара смо испратили у пензију, а њихова радна места су бесповратно укинута. То се свакако нужно одразило на квалитет, динамику и обим рада, но верујем да смо добар део тих кадровских турбуленција успели да како-тако амортизујемо промишљеним прерасподелама послова унутар постојећег броја запослених и радних места. Повремено, подршку добијамо од људи ангажовних по уговору о привременим пословима или на на одређено време, било у сарадњи са Националном службом за запошљавање, или са Градском управом Панчева, чиме се додатно и само донекле збрињава одређени део наших потреба за људством у обављању одређених неодложних послова.
Пројекат “Панчево – локална самоуправа у форми самоуправе грађана” су/финансирао Град Панчево