И некад и сад
Непокретна културна добра од великог значаја
ДВОРАЦ КАПЕТАНОВО У СТАРОМ ЛЕЦУ
• А кад му се због губитка замка жена спалила…
Дворац Капетаново се налази у атару села Стари Лец, у близини пута Зрењанин – Вршац. Саградио га је жупан Ботка Бела 1904. године, а име је добио по Милану Капетанову, последњем власнику, који је замак добио као мираз узимајући за жену кћерку богаташа Франца Маја. Одузет му је после Другог светског рата, а сада је у приватном власништву Радмиле Јовановић.
Изграђен је у духу романтичарског историцизма, налик на средњовековни замак. То је спратна грађевина, асиметрично распоређених маса, са мноштвом елемената готике, као што су преломљени лукови прозора на спрату, степенасти забати, кула назубљеног завршетка, украсне кулице и сл. На источном забату је грб породице Ботка изведен у плиткој пластици. Фасада приземља је изведена у имитацији крупних камених квадра, а прозори су благо залучени.
ЛЕГЕНДА
Kада је 1938. године, због коцке, банкротирао, власник замка Ботка Бела није ни слутио да ће му се жена, од туге што губи замак, полити бензином и запалити. Кажу да је изгорела брзо и да од ње није ништа остало. Чак ни пепео. Остао је само прамен плаве косе који је попут венчанице смрти дуго облетао око замка. Тога августа 1938. небом су сваке ноћи шарале звезде репатице подсећајући на тај тужни ватромет. Легенда каже да се сваког другог августа, на светог Илију, ноћу појављује у једној од соба замка сенка жене са дугом плавом косом која гледа у банатску равницу. И данас, када косци косе траву око замка, на њиховим косама и грабљама се уместо траве понекад нађе прамен плаве косе.
Унутрашњост дворца је организована око централног хола са степеништем и галеријом. Конзерваторски радови су били делимично изведени 1987-88. године, али је дуго после тога дворац био напуштен и пропадао је. Сада је у приватном власништву и адаптиран је за становање, а његова фасада је обновљена према некадашњем изгледу. Парк око дворца био је скромног решења, пејзажно уређен, али је одавно раскрчен.
Дворац Капетаново, окружен бескрајним пољима банатске равнице, делује у простору врло упечатљиво и готово нестварно.
Легенда о дворцу каже да се у августу 1938. године, сваке ноћи на небу могао видети ватромет од звезда репатица које су подсећале на то да се ту одиграо тужан догађај – новодно, жена последњег спахије се тог августа спалила од туге зато што је, због банкрота њеног мужа, изгубила дворац.
(Према: Културно наслеђе Баната – Европско наслеђе, Завод за заштиру споменика културе Панчево)
Пројекат “Пландиште јуче и данас – оно што остаје” суфинансиран је из буџета Општине Пландиште.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.