ЗНАЧАЈНЕ НОВИНЕ У РАДУ... Др Марко Ћулибрк (Фото: Привредна комора)

Разговор с поводом

Др Марко Ћулибрк, директор Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа

ДА ПРИВРЕДНОМ КОМОРОМ УПРАВЉАЈУ ПРИВРЕДНИЦИ

• Новим Законом о привредној комори рад целог коморског система у Србији доживео је значајне промене
• Новом организацијом рада Комора ће бити ефикаснија у представљању свога чланства, привредника и њихових интереса
• Раст индустријске производње у Јужнобанатском управном округу у јануару 2018. је за 18 одсто већи у односу на јануар 2017.

Усвајањем новог Закона о привредној комори Србије дошло је до значајних промена у раду  коморског система Србије. То је сада један јединственији систем, чији су саставни делови  досадашње Регионалне привредне коморе које су у претходном периоду имале већу аутономију у раду. Такво јединствено управљање овим системом ће свакако допринети његовом бољем функционисању, чиме ће Комора ефикасније обављати оно због чега и постоји, а то је представљање привреде. Како каже нови директор Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа др Марко Ћулибрк, од 1. јануара ове године Привредна комора је почела да функционише у складу са новим прописима.

ДИРЕКТОР
  Нови директор Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа Марко Ћулибрк је по образовању доктор економских наука, а на чело ове регионалне привредне коморе долази из Привредне коморе Србије, где је био и председник Скупштине у периоду од 2011. до 2014. године. Своју професионалну каријеру започео је као приправник у Индустрији конфекције “Клуз”, где је временом стигао и до функције генералног директора, а исту функцију обављао је и у београдској компанији “Атекс” током процеса њене приватизације. Пет година обављао је и функцију председника Управног одбора и генералног директора Дунав осигурања.
На челу Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа Ћулибрк је заменио Драгана Босиља, који је први човек РПК јужног Баната био пуних 13 година.

– Крајем прошле године, у складу са новим законом, одржани су редовни избори за органе у коморама на којима сам ја изабран за директора Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа. Иначе, сваки члан Коморе има право да бира своје представнике који ће га представљати, као и право да буде биран. Тиме се најбоље реализује онај наш основни принцип – да сами привредници управљају Привредном комором и на тај начин учествују у креирању привредног амбијента и утичу на доношење закона, што и јесте основна улога коморског система. Тако је прошле године конституисано 17 скупштина Регионалних комора, као и ПК Београда и ПК Војводине, на којима је изабрано 785 представника привреде – каже директор Ћулибрк о новинама у функционисању коморског система у Србији. Како он каже, и у Комори на чијем је он челу, формиран је Парламент привредника која броји 35 чланова,  и то од привредника из региона, а ових дана ће бити основане и друга тела.

Други важан аспект организације Коморе је гранско удруживање, тако да ПКС сада има 19 удружења у четири сектора: индустрији, пољопривреди, услугама и предузетништву, а и РПК ЈУО тек очекује формирање ових удружења мада је већ, на њихову иницијативу, основано удружење књиговођа. Иначе, јужнобанатски привредници имају укупно 32 своја представника у органима ПКС: у Скупштини ове коморе јужнобанатски регион има три члана као и једног у Управном одбору ПКС. И у недавно формираном Парламенту привредника, РПК ЈУО има три представника, као и једног члана Савета тог парламента. То је број који осликава јачину и структуру привреде нашег региона и наших активности, оцењује директор Ћулибрк.

ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

Један од најбољих примера како коморски систем заступа интересе привреде јесте доношење Закона о дуалном образовању који је плод иницијативе Коморе: – Закон је резултат  иницијативе ПКС и привреде да се у образовном систему Србије реши проблем недостајућих квалификованих кадрова. Захваљујући пилот пројектима које смо реализовали у сарадњи са донаторима из Аустрије и Швајцарске, до данас је уведено 19 нових образовних профила у 60 школа у Србији чиме је обухваћено око 2000 ученика. За ову годину у Панчеву су планирана два одељења у Машинској школи од по 15 ученика – бравар-заваривач и техничар моторних возила. Кроз сарадњу Рафинерије и Техничке школе “23. мај” планира се отварање једног одељења за техничаре за обраду нафте и гаса, профил за који Рафинерија годишње има потребу за око 60 запослених – најављује наш саговорник и додаје да се слични пројекти планирају и у Вршцу. Директор Ћулибрк додаје да је Комора у овом послу партнер надлежном министарству, школским властима и Националној служби за запошљавање.

ЧЛАНАРИНА
Законом о коморском систему усвојеном 2016. године поново је уведена обавезна чланарина за чланство у Привредној комори, која је ранијим законским решењима један период била на добровољној бази. Директор Ћулибрк каже да се ту ипак нешто променило, сада је то јединствена чланарина уместо праксе из претходног периода када су привредници плаћали чак три чланарине: за регионалну комору, за ПК Војводине и на крају за ПК Србије. Оно што је такође значајна новина је то да се по новим прописима, чланарина може исказати као одбитак при обрачуну пореза на добит предузећа што привреди много значи. То показује и да је држави веома важно да има добар коморски систем и добро организовану привреду, сматра директор.

Још један од изазова са којима ће се коморски систем у Србији морати ускоро позабавити јесте и дигитализација и развој нових технологија који ће свакако имати велики утицај на развој привреде, посебно због тога што ће се дешавати да ће за неке делатности престати да постоји потреба док ће се нека друга, нова занимања тек појавити. Наравно, у плану Коморе је и наставак на реализацији прекограничних пројеката, за сада се за такву сарадњу пријавило 24 привредна субјекта из региона. – Тренутно је у току реализација једног таквог пројекта, “Еко Тамиш”, са партнерима из Румуније, чији је циљ да се, изградњом инфраструктуре за бициклистичке туре, риболов и посматрање птица, створи нов туристички производ. Постоји и идеја о широј сарадњи којом би се на сличан начин, промовисала и храна из целог Баната – каже директор Ћулибрк и наглашава да ће Комора из Панчева и убудуће радити на томе да  привредницима омогући одлазак на сајмове како би им помогла у ширењу на друга тржишта у чему ће користити и своје представнике у неким европским земљама.

– Развијамо и сарадњу са локалним самоуправама, а у Панчеву таква сарадња је одлична. Формирање Привредног савета који функционише при Градској управи се показало као веома добар потез који је дао одређене ефекте и ми сада имамо идеју да тај модел пресликамо на друге локалне самоуправе у Србији. Поред тога, и сарадња са начелником нашег округа, под чијом надлежношћу су инспекцијске службе је веома добра. Ту нам је заједнички циљ да рад инспекција буде и превентиван па смо тако дошли на идеју да реализујемо пројекат отворених врата како би се и грађани и привредници могли информисати о свему што се тиче прописа и рада ових служби – објашњава наш саговорник и додаје да је план да ове године представници РПК ЈУО обиђу 1320 привредних субјеката, како би их упознали са новим прописима и новим начином рада Коморе.

ТРИ МЕЂУ 100 НАЈБОЉИХ

Регионална Привредна комора ће и даље, у сарадњи са привредницима из региона, покретати иницијативе за измене прописа и решавање највећих проблема привреде, попут сиве економије, локалних пореза и парафискалних намета, каже први човек ове установе и подсећа да је из нашег региона потекло доста иницијатива од којих је данас актуелна иницијатива Петрохемије о управљању опасним отпадом, као и иницијатива Гаспетрола за усклађивање у трговини нафтом и гасом, а ту су и иницијативе других јужнобанатских привредника за измене прописа по питању компензација и рада ауто-школа.

ОВЛАШЋЕЊА
  Новим Законом о привредној комори, ПКС је на регионалне коморе пренела део својих овлашћења и то су: овера исправа које прате робу при извозу и увозу за чије издавање нема  надлежности, уверење о домаћем пореклу робе код јавних набавки, мишљење о ношењу назива „Србија“ у пословном имену, мишљење о једином понуђачу код јавних набавки, уверење о чланству у ПКС и издавање електронског сертификата. Како нам је рекао директор Ћулибрк, од почетка године панчевачка Комора је преко 200 пута обавила неки од ових послова.

Кад је реч о региону, привредни показатељи су добри, оцењује директор Ћулибрк и као илустрацију наводи податак да се, већ по традицији, три предузећа из јужног Баната налазе на листи 100 најбољих у Србији, а то су Петрохемија, Хемофарм и Алмекс. Регион има суфицит у извозу, прошле године увезено је робе у вредности од 377, а извезено за 607 милиона евра, међугодишњи раст индустријске производње је 7,8 посто, а у прерађивачкој индустрији у 11 од 18 сектора се такође бележи раст. Раст индустријске производње јануара ове године у односу на исти месец прошле године је достигао 18 посто, а тренд раста је забележен и у прерађивачкој индустрији и рударству. Што се тиче инвестиција, у 2017. години у нашем округу инвестирано је 1,7 посто од свих инвестиција у Србији од којих је домаћи капитал чинио  57, а страни око 40 посто. Један од показатеља је и просечна плата, она је највиша у Панчеву и Вршцу, где је око 52 хиљаде динара, а најнижа, око 32 хиљаде, забележена је у Алибунару.

В. Илић