Панчево – Војловица

Четврт века „Војловачких жетелачких дана“

СВЕ, СВЕ, АЛИ КАД СЕ УКЉУЧЕ ЖЕНЕ…

• И ове године,  25. по реду, манифестацији „Војловачки жетелачки дани“ значајну улогу имају два удружења жена, као секције МКУД  „Тамаши Арон“ и СКПД „Ђетван“

У Панчеву, у Војловици, овог викенда одржавају се 25. „Војловачки жетелачки дани“, традиционална и јединствена манифестација, којом се на специфичан начин обележава завршетак жетвених радова.

Обележавање „жетелачких дана“ започето је почетком седамдесетих година, и то у оквиру активности Мађарског културно-уметничког  друштва „Тамаши Арон“, да би 1984. године,  због недостатка пара, одржавање манифестације било одложено – до даљег.

А онда, 1994. године, заједничком акцијом МКУД „Тамаши Арон“ и Словачког културно-просветног друштва „Ђетван“, уз подршку руководства Месне заједнице Војловица, „Војловачки жетелачки дани“ наставили су свој пут, и то са знатно већим бројем активности и са знатно већом посетом поклоника такве врсте исказивања вредности етно мултикултуралних садржаја.

Свему томе посебан печат, са трајним отисцима, и тада и данас, дају активности секција удружења жена и МКУД „Тамаши Арон“ и СКПД „Ђетван“, којима су се касније придружили и Удружење Војловачких српских жена – везиља и друга удружења. Упркос томе што је руководство Месне заједнице убрзо одустало од учешћа у организацији манифестације, она је опстала, управо захваљујући ентузијазму руководства и чланова КУД-ова и „Тамаши Арона“ и „Ђетвана“, али и њихових секција жена – везиља.

Из разговора са Ержиком Варга и Аном Пањик, првим дамама удружења жена ова два друштва, мађарског и словачког, није било тешко открити мотиве и циљеве њиховог ангажовања, не само у оквиру „Војловачких жетелачких дана“, него и кроз бројне друге акције, по којима су ова женска удружења препознатљива, знатно шире од Војловице, Панчева, па и јужног Баната.

Али задржаћемо се на њиховом учешћу у „Војловачким жетелачким данима“, за које оне кажу да је то манифестација која спаја културе и обичаје народа и националних заједница који  живе већ век и по у Војловици, не једни поред других, него једни са другима. Кроз разне садржаје негују се и афирмишу разни обичаји и традиција ове мултикултуралне средине, али и указује на, иако не баш лагодан, ипак, леп ратарски посао, пошто се, кажу Ержика и Ана, њиме, властитим  рукама обезбеђује свакодневни хлеб.

Од наших саговорница сазнајемо да ће  првог дана манифестације бити организован едукативни рад са децом, на тему жетве и свега онога што иде са њом. Тај део посла, већ неколико година, обавља Матица Словачка, заједно са, а с ким другим до женама – везиљама, али и војловачким васпитачицама. Након тога, као неизоставни део програма, организује се тројезични културно-уметнички програм. У прелепом амбијенту дворишног простора СКПД „Ђетван“, наступиће неколико ансамбала и певачких група из Србије и иностранства.

Уз богат културно-уметнички програм, посетиоци ће и ове године моћи да уживају у разноврсним и посве оригиналним рукотворинама војловачких жена, у њиховим ношњама, у њиховој способности изражавања и оних садржаја који немају границе које се не могу прећи.

Другог дана манифестације, у суботу, на уличном простору око седишта МКУД „Тамаши Арон“ биће одржана продајна изложба, опет, женских рукотворина, како оних који остају као трајна вредност, тако и оних који се, у виду колача и производа од жита, с особитим задовољством поједу на лицу места.

Ержика Варга и Ана Пањик очекују да ће и ове године њихове гошће бити и сродна удружења жена из региона и шире, те да неће пропустити прилику да узврате гостопримство којем су биле почаствоване када су оне биле њихове гошће. Биће то прилика, сем за дружење у прелепом амбијенту, и за размену нових искустава, као и планирање нових акција и сусрета.

Од наших шармантних саговорница сазнајемо да  „Војловачки жетелачки дани“ не могу да прођу без традиционалног ручног кошења и везивања жита на пољу, одакле ће кренути дефиле  улицама Војловице- поворка жетелаца, коњаника, фијакериста, запрежних кола,  а све уз пратњу заједничког оркестра словачких и мађарских музичара. Уз све то, следе и трактори са сламом, житом и прикључним машинама, а на крају параде и, злу не требало, ватрогасна кола.

И , како без тога, у вечерњим сатима крећу жетелачки балови у СКПД „Ђетван“ и МКУД „Тамаши Арон“.

Шта рећи за крај. Нека кажу наше саговорнице.

А оне кажу да у свему овоме, жене, као чланице удружења, имају веома значајну улогу у целокупној организацији ове манифестације, јер својим добровољним радом помажу како у пословима око припреме, тако и при самој реализацији планираних активности. И Ержика и Ана посебно напомињу да је награда за њихов труд осмех на лицима посетилаца и њихово задовољство оним што виде и оним што ће памтити, посебно.

СиБ

Пројекат „Удружења жена јужног Баната – трагови који остају“ суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.