РЕЦЕПТ ЗА УСПЕХ... Биљана Шарац (док Дејан услужује госте)

Успешне жене

Биљана Шарац, власница ресторана „Боемска прича“ у Јабуци

НЕ ТРЕБА СВЕ ГЛЕДАТИ КРОЗ ПРИЗМУ ЗАРАДЕ

• За врло кратко време, ресторан „Боемска прича“ постао је редовно свратиште свих оних који знају или верују онима који кажу „ал’ се некад добро јело“ , баш као сада у…

Шта ти је судбина. Али кад некога хоће – онда хоће. Мада, ипак, није  све у судбини. Треба и знати пронаћи свој прави пут. А он је Биљану Шарац, с којом пијемо кафу  у предивном амбијенту  „Боемске приче“  у Јабуци,  довео из Крагујевца у ово лепо јужнобанатско село. Било је то пре пет година, када се у њеном животу појавио Дејан, да би, после само годину дана, заједно с њим  започела једну нову причу, и то не обичну, него ону „боемску“. И, уместо послом бабице, којим се бавила у крагујевачком Медицинском центру, почела се бавити угоститељством, да би убрзо јабучка  „Боемска прича“ постала место окупљања и најпробирљивијих гурмана, не само из Јабуке, него и околних села, па и Панчева, и Београда, чак.

И док причамо са Биљом, један од гостију, препознавајући нас, довикнуо је: „напишите слободно да је Биља најбоља куварица, нема боље надалеко“. Знајући га као кафанског човека и боема, морали смо га послушати.

-Важно је знати бити другачији од других, у оном позитивном, људском смислу, са људима треба умети, гости морају да осете топлину око себе, да су у сваком тренутку део те „боемске приче“, њени саучесници и главни јунаци, у сваком тренутку – каже наше саговорница, додајући да у послу којим се она и њен супруг баве, не сме бити „празног хода“, увек треба у сусрет новим изазовима закорачити са правим решењима, увек бити прави домаћин и увек знати да је гост увек у праву.

А У ПОНУДИ…
 Оно по чему је „Боемска прича“ позната у боемским причама, то су специјалитети ове куће, Биљиних руку дело, дакако, као што су поховани ћевапи, кавурма, шкембићи, коленице, телећа чорба, рибља чорба…
Све то по приступачним ценама, а приликом групних посета, још приступачнијим. Али „Боемска прича“, рекло би се,  тек је започета. У Јабуци.  У октобру она се, међутим,  шири и у Панчево. Није нимало случајно. Успешне приче увек имају успешан наставак, за оне који знају да их причају.
 А Биља и Дејан и те како знају.

Пре него што смо свратили до „Боемске приче“, разговарали смо са неким људима, из неке друге приче, и када смо им рекли где идемо,  сви су били једногласни да је „Боемска прича“ посебна по свему. Како по квалитету своје кухиње, посебно по оним традиционалним, гурманским јелима, тако и по томе што су увек спремни да госте који наруче само пиће, изненаде бесплатном понудом гастрономских специјалитета, оних који увек добро дођу уз добру „капљицу“, као што је кулен, чајна кобасица или печени врат.

А, разговарајући са Биљом, сазнали смо и нешто више. А то је да је „Боемска прича“ спонзор најмлађих јабучких рукометаша, а ускоро ће бити и спонзор јабучким рукометашицама.   – Ово нам је најдражи дар, каже Биљин супруг Дејан, показујући нам захвалницу исписану дечијим рукописом са грбом спортског клуба.

БОЕМСКА ПРИЧА… али не само за боеме

-Не треба све у овом послу посматрати кроз призму зараде, треба бити и друштвено одговоран, посебно према младима који су друштвено активни, који се баве спортом, али и, по потреби, хуман и према оним људима чија је прича далеко од „боемске“ – истиче Биља, наводећи пример да зими госте „Боемске приче“ често може затећи бесплатна понуда пихтија (познате као „Биљине пихтије“) и киселог купуса, а лети нека чорба…

А кад отац, уместо у парк, доведе дете у „Боемску причу“, дочекаће га сладолед, бесплатан, разуме се. А, ако отац каже да дете има проблема са грлом, врло брзо ће стићи врући кромпирићи. Па, сад, не свратите у „Боемску причу“.

Ех, да, како  да пропустимо то да кажемо. -У „Боемску причу“ долазе и млади, и они мало старији, и они још мало старији. Појединичано, али и породично. Сви они нађу неку своју причу, баш као што су је нашли и двоје младих који су  се у овом ресторану случајно срели, а онда убрзо и намерно узели. Сада више нису момак и девојка, сада су муж и жена, а свадба је била, разуме се, у „Боемској причи“. За причу!

С. Бaтало