Знакови поред пута

Археолошко налазиште од великог значаја „Град“ Дупљаја

ГДЕ ЈЕ НЕКАД БИО ГРАД КАРАШ

• Налазиште је најпознатије по култним колицима које возе божанство, а вуку их две барске птице…

Троугаона, узвишена лесна тераса на којој је, у другој половини 19. века, кустос Националног музеја  у Мађарској Ф. Ромер констатовао локалитет Дупљаја, налази се 1,5 км југозападно од од истоименог села, у општини Бела Црква и простире се на површини од 7 ха.  Узвишење доминира тим делом реке Караш, ка којој се стрмо спушта својом северозападном страном.

Насеље је вишеслојно, са културним слојевима од касног бронзаног доба, које је обележено налазима ватинске керамике  до позног средњег века, када се на овом простору налазио град Караш.

Налазиште је, свакако, најпознатије по двема фигурама, од печене земље, вотивног карактера, у литератури познатих као Дупљајска колица, и као водени жиг налазе се на свим новим возачким дозволама у Србији.  Оне представљају култна колица-двоколице које возе божанство, а вуку их две барске птице. Фигурине су украшене урезаним орнаментом – паралелним линијама и концентричним круговима испуњеним белом инкрустацијом, типичном за ватинску културу.

Средњовековни град Караш био је средиште Мађарске током 12. века. Унутар града, опасаног сувим ровом, откривени су остаци цркве, велика остава мађарског и енглеског новца и неколико некропола у распону од 11. до 15. века.

Налазиште није обимније истраживано до 2001. године, од када трају систематска истраживања која врше Градски музеј Вршац и Филозофски факултет Београд.

Редовни обиласци терена вршени су после Другог светског рата, а сондажна истраживања мањег обима вршена су 1972. године, приликом којих су нађени фрагменти словенске керамике.

Завод за заштиту споменика културе у Панчеву је средином 14. априла 2015. године започео археолошка заштитна истраживања будуће трасе гасовода која се протеже поред овог археолошког налазишта од великог значаја, а која су непрекидно трајала до 8. маја исте године.

Детаљна археолошка обрада открила је постојање укопа – објекта са археолошким садржајем (истражених само мањим делом, због њиховог простирања испод савременог пута). Констатовано је укупно 5 укопаних објеката на простору од 60 м дужине трасе будућег гасовода.

(Према: Културно наслеђе Баната – европско наслеђе и сајт Завода за заштиту споменика културе у Панчеву)

Пројекат „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Бела Црква