Ковачица
Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности у Ковачици
СЛИКАРСТВО ЧИСТЕ ДУШЕ И ЧИСТОГ СРЦА
• Галерију наивне уметности у Ковачици годишње посети преко 20 хиљада гостију из целог света, који даље шире име ове установе и уметности наиве, што је Ковачицу ставило на културну мапу света
• Шта је то Стојан Трумић рекао наивним сликарима па су они…
– Свакога дана кроз нашу галерију пролазе бројни посетиоци. На годишњем нивоу то је око 20 хиљада посета, што индивидуалних што групних. Једна од занимљивости јесте и то да нам два пута недељно у посету долазе гости из САД, који крузером стижу до Београда и онда организовано долазе нама у посету. То је прави мали перформанс јер их ми тада кроз културно-уметнички програм упознајемо са нашом традицијом, ношњом и плесовима, а захваљујући удружењима жена из Ковачице они тада имају прилику и да пробају наше специјалитете, као и наше природне сокове. Ти наши гости се овде сликају и касније нам те фотографије обавезно шаљу са поруком да су се код нас лепо провели и захваљују нам на пруженом гостопримству – каже нам Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности из Ковачице, док око нас, кроз изложбени простор Галерије, посматрајући слике, шетају малишани предшколског узраста који су у ово јужнобанатско место дошли чак из Ниша. Такве дечије групне посете су такође скоро свакодневне, додаје наша саговорница и оцењује да сваки тај посетилац шири по свету име ове галерије што много значи.
А Галерија је данас светски бренд, сматра директорка и подсећа нас на њен историјат: основана је 1952. године као Галерија сељака сликара где су, кроз изложбе они приказивали своје радове у којима је највише било мотива који нису везани за ово поднебље. Велика промена се десила када је једну такву изложбу, организовану поводом 150 година од оснивања Ковачице, посетио академски сликар из Панчева Стојан Трумић који је, како каже наша саговорница, увидео таленат ових сликара, али им је и предложио да се кроз своју уметност баве темама из њиховог свакодневног живота. Тако је настало у свету позната наивно сликарство овог краја, а тада је и Галерија 1955. године, добила име које и данас носи – Галерија наивне уметности.
– Ми се трудимо да негујемо уметност наиве, то сликарство чисте душе и чистог срца. То и јесте наша најважнија улога. Кроз нашу Галерија је од њеног оснивања до данас прошло око 60 сликара, међу којима су свакако најважнији Зузана Халупова – Мама Зузана и вероватно најзначајнији сликар наиве са ових простора – Мартин Јонаш. Мама Зузана је била чланица Уницефа, Унеска и Црвеног крста у Женеви и са својом Катком, својим имагинарним дететом је обишла цели свет, а Уницеф је у милионском тиражу штампао разгледнице са мотивима њених слика. Мартин Јонаш је сликао углавном пољопривреднике, а о његовом значају најбоље говори и то да је 1978. године добио прву награду за једну своју графику заједно са Салвадором Далијем – набраја директорка Жолнај Барца најзанимљивије детаље из историје сликарства наиве и рада установе коју она данас води.
Галерија данас има 28 чланова, од којих је већина из Ковачице и Падине, мада их има и из других околних места. По правилу, сваких пет година се организује избор за пријем нових чланова Галерије који, да би били примљени, морају испунити одређене услове, од којих је можда најважнији тај да не могу имати формално сликарско образовање.
– При избору нових чланова највише гледамо њихов рад и само рад, ништа друго. Мотиви којим се данас наши чланови у свом сликарству баве су углавном њихова сећања на нека прошла времена и на живот из тог доба, као и одређени црквени мотиви, а техника је углавном уље на платну или акварел на платну. Ми организујемо изложбе, а њихова обавеза је да нам поклоне једну своју репрезентативну слику годишње која иде у наш фонд, у којем се, између осталих, налазе и 31 слика Зузане Халупове и све те слике нису на продају већ чине то наше уметничко благо.
Осим Галерије, у Ковачици од пре више од годину дана постоји и Спомен кућа Мартина Јонаша, која је отворена уз финансијску помоћ Општине Ковачица, Покрајинске владе и Министарства културе Републике Словачке. Поред њих, у Ковачици раде и друге приватне галерије које су комерцијалног типа, а са којима Галерија наивне уметности последњих година одлично сарађује.
– Они шаљу нама своје посетиоце, ми шаљемо њима наше. Ми имамо само један мањи део нашег фонда слика који је продајног карактера, али никога не сматрамо за конкуренцију, са свима сарађујемо, а све са циљем промоције и очувања наше традиције и уметности наиве. Оно што је такође данас актуелно јесте наша сарадња са фестивалом у Гучи. Наши чланови су урадили слику величине 3 пута 2 метра под називом “Гуча виђена очима наиваца из Ковачице”, а за отварање Музеја трубе у Гучи – објашњава директорка Галерије и додаје да су ковачички сликари недавно урадили и слику већих димензија “Срем, Банат и Бачка”, од чега су обезбеђена средства за уређење изложбеног простора у поткровљу Галерије, као и да ће ових дана почети са радом на слици “Србија у малом” импресивне величине 5 пута 3,5 метра, која ће бити изложена у Палати Федерације. То је, по њеним речима, јединствен пример да чланови једне мале галерије раде на таквом пројекту, а због тог свог ангажовања, Галерија наивне уметности из Ковачице је добила и Орден Карађорђеве звезде првог реда.
ПОСЕТИОЦИ
Током више од шест деценија рада Галерије наивне уметности, њу су посетиле многе светски значајне личности. Како каже директорка Жолнај, Галерију су посетили готово сви амбасадори, али су Ковачицу посетили и Хуан Карлос, Ален Делон, Елизабета Тејлор, Софија Лорен, посада Апола 11, Бил Гејтс, Ролингстонси и многи други: – Сви они су одавде нешто понели, или су купили или смо им ми нешто поклонили, али су са собом однели делић овог нашег уметничког блага и у својој души – каже директорка Ана Жолнај Барца.
И. Владан
(Старт 013)
