Славе у Срба

СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА

(18/31. октобар)

• А онда су га злобни незнабошци обесили о једну маслину у граду Теби…

Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној млдости изучио је грчку философију, медицину и живопис.

У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељом, чуо је Његову спасоносну науку и био је свестан чудесних дела Његових. Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитога Бога и би уврштен у седамдесет апостола и би послат да приповеда Божанско Јеванђеље по свету.

Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим  и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце.

Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да приповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

Његово дело огледа се у томе што је живописао иконе. И то икону Пресвете Богородице  (три иконе) и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује светом и шири Јеванђеље. Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћањем људи у хришћанску веру.

Написао је многа дела апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.

Упокојио се у 84. години овоземаљског живота, када су га злобни незнабошци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.

(Према: Славе и празнични обичаји, ПЦО Линц, 2001)

СВИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ,

СРЕЋНУ СЛАВУ ЖЕЛИ

СТАРТ 013!