Представљамо…
Ружица Игњатовић, председница Креативног удружења жена „Карловчанке“ из Банатског Карловца
И КРЕАТИВНЕ И ХУМАНЕ – КАРЛОВЧАНКЕ СУ ТО!
• Афирмисање традиционалних културних вредности и обичаја нашег народа, све са циљем да се те вредности сачувају од заборава и постану део наше животне свакодневице – то је основна сврха рада нашег удружења, а уз то, ту су, за сутрашњи дан, и дечје радионице
Пошто је „Уникат“ престао са радом, било је оних жена које су желеле да наставе започети посао, не желећи крај дружењу и чувању традиција и обичаја својих бака и прабака, тако да је настало ново удружење жена, овог пута под називом Креативно удружење жена „Карловчанке“. Било је то 2019. године. Међу њима је била и Ружица Игњатовић, која ће четири године касније, 2023. године, постати и председница удружења.
Ружица је родом из Бање Врујци, али ју је животна судбина довела у Банатски Карловац. Када је реч о послу, најпре је радила у предшколској, а потом и у школској установи, где је била куварица. И данас јој је, као пензионерки, прављење ручка једна од омиљених активности када то нису ручни радови којима се бави сама у својој соби или заједно са својим „Карловчанкама“ у заједничким просторијама. А то је једном недељно, а неретко и чешће, по потреби.
А које су то потребе, било да је у питању једном или више пута недељно?
– Афирмисање традиционалних културних вредности и обичаја нашег народа, а све са циљем да се те вредности сачувају од заборава и постану део наше животне свакодневице – истиче Ружица Игњатовић, додајући да удружење има 12 чланица, које своје дружење користе за хеклање, вез, штрикање, прављење украсних предмета од дрвета, картона и сапуна, а ту су, како без њих, и кулинарски специјалитети: погаче, ролати, колачи, џемови, ликери, а све „по рецептима наших бака“.
Оно по чему су „Карловчанке“ посебно познате јесте њихова хуманитарна активност, и то како она која се односи на потребе лечења оболелих од тешких болести, тако и она која се тиче доставе хране онима којима је она потребна, али једна је посебна! То је израда хоботнице, посебно хеклане играчке у облику јајета, која је намењена прерано рођеној деци која своје прве дане проводе у инкубатору у Тиршовој у Београду.
– То је посебна играчка, направљена са сврхом да буде „при руци“ управо деци у инкубатору, која, кад прође све неопходне процедуре, па и стерилизацију, стиже редовно у Тиршову и, по речима тамошњих лекара, има своју функцију, тако да је та сарадња са Тиршовом редовна и у континуитету – каже Ружица, идејни творац ове јединствене рукотворине „Карловчанки“.
Осим хуманости, „Карловчанке“ су решиле и да своје активности, кроз сарадњу са школом и кроз одговарајуће радионице, пренесу директно на оне најмлађе, децу, што је од посебног значаја. Са колико успеха то раде, потврђује чињеница да су Мина Марковић и Дуња Ковач, ученице IV разреда, познате по бројним првим местима освојеним на разним такмичењима.
По речима Ружице Игњатовић, преношење традиционалних вредности на оне најмлађе не само да је гаранција континуитета у очувању тих вредности за будућа времена, него је и намера да деца пре, уместо држања мобилног телефона у рукама, заволе ручни рад и дружење.
Манифестација по којој су „Карловчанке“ препознатљиве у региону јесте „Избор најлепше воћне корпе“, која се одржава у јулу и на којој, поред општинских удружења, редовно учествују и гошће из Ковина, Беле Цркве, Уљме.
– То је, каже Ружица, манифестација која, поред дружења, спаја љубав, креативност и лепоту, што би рекли, више него „три у један“.
И за крај, да чујемо од наше саговорнице с којим би се успесима посебно похвалила?
– Па ево, само ове године освојиле смо већ три прва и једно друго место. У Новом Козјаку смо направиле „најлепши ролат“, у Добрици – „најлепшу погачу“, биле смо најуспешније и у прављењу најлепшег венчића од ивањског цвећа, а у Јаношику смо освојиле 2. место у прављењу колача од вишње – набраја прва дама Креативног удружења жена „Карловчанке“ из Банатског Карловца, напомињући да сви ти успеси не би били могући без подршке Општине Алибунар и председнице Зоране Братић, као и приватних предузетника, „јер ми нисмо профитабилно удружење, већ удружење које негује оно што нема цену, а остаје заувек, а то су традиција, обичаји и лепота живота“.
С. Батало
