НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ЈУЖНОГ БАНАТА
· У овом броју објављујемо наставак текста ауторског рада Јасмине Вујовић, дипл.
инжењера архитектуре у Заводу за заштиту споменика културе у Панчеву
СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ – АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА
ОСТАЦИ ТВРЂАВЕ ГРАДА КОВИНА
Споменик кулуре од великог значаја. Средњовековни град Ковин подигнут је на десној
обали Дунави. Ногло му се прићи само са узвишења на којем је данашње насеље Ковин.
Значај Ковина за одбрану јужне границе угарске државе условио је да постане развијено
градско насеље које је трајало током целог средњог века. Око ковинског утврђења вођени
су сукоби између Угара, Византинаца и Турака, све до његовог рушења одредбом
Београдског мира 1739. године. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком.
Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика. Данас се
још виде темељи зидова куле са пиластрима и мањи део бедема. Северни део утврђења је
правоугаони простор чији се остаци бедема могу пратити на западној и северној ивици
платоа.
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ
ДУПЉАЈА
Преисторијски град налази се 1,5 км југозападно од села Дупљаја, код Беле Цркве. То је
узвишена лесна тераса правоугаоног облика, чија је површина око 6 ха. Са северозападне
стране се стрмо спушта према долини реке Караш. Град је вишеслојно насеље из касног
бронзаног доба. Са локалитета Дупљаја потичу двоја чувених култних колица од печене
земље. То су кола у виду двоколице, са примитивно приказаним божанством на њима.
Двоколица и божанство су орнаментисани урезивањем концентричним круговима и
паралелним линијама испуњеним белом бојом. Локалитет је веома оштећен и врло мало
истраживан.
УСПЕНСКА ЦРКВА
У ПАНЧЕВУ
Споменик културе од великог значаја. Подигнута је између 1801. и 1810. године
прилозима народних добротвора међу којима је био и Карађорђе. Конципирана је у духу
барока , са наглашеним елементима класицизма. То је једнобродна грађевина са
полукружном апсидом. Западним прочељем доминира раскошан портал уоквирен са два
висока издужена звоника. Виртуозно изведену пластичну декорацију фасада потенцира
хоризонтална и вертикална подела архитектонских маса. Смењивање снажних стубова са
угаоним стубићима и прислоњеним пиластрима доприноси утиску стремљења у висину.
Посебна пажња посвећена је обради вишеструко профилисаног кровног венца и отмених
коринтских капитела. Слике иконостасне преграде из 1832. прва је велика наруџбина
Константина Данила.
ЦРКВА „ВЕЛИКА ДОЊА“
У ДОЛОВУ
Српска православна црква Преноса моштију Светог Николе „Велика доња“ у Долову је
споменик културе од великог значаја. Изграђена је 1811. у центру Долова као барокна
грађевина једнообразне издужене основе. Полукружни олтарски простор од наоса
раздваја иконостас изведен у класицистичко бидермајерском маниру. Сликану декорацију
за богато изрезбарени иконостас је 1850. израдио је Јован Поповић, који овде остварује
једну од најлепших религиозних целина у првој половини 19. века. Пространи наос је
одвојен масивним зидом са три полукружна отвора од припрате са хором. Западним
прочељем доминира високи звоник, надвишен уском лименом капом.
ЦРКВА „МАЛА ГОРЊА“
У ДОЛОВУ
Српска православна црква Преноса моштију Светог Николе „Мала горња“ у Долову је
споменик кулуре од великог значаја. Подигнута је 1888. на узвишењу изнад центра
Долова, због чегја добила назив „горња“.Ова складна неокласицистичка грађевина мањих
димензија сазидана је на месту старије цркве из 1765, која је срушена 1877. Мирна и
отмена фасадна декорација, са полукружним слепим нишама и низом аркада на
конзолама, ствара утисак старе ренесансне палате. Западно прочеље је надвишено
звоником. Према пројекту Драгише Милутиновића изграђен је иконостас, за који је
сликану декорацију извео 1901. Паја Јовановић. То је једна од ретких религиозних целина
у Јовановићевом опусу.
ЦРКВА СВЕТЕ АНЕ
У ПАНЧЕВУ
Католичку цркву Свете Ане подигао је Ђорђе Вајферт 1923, као породичну капелу. То је
једнобродна грађевина оријентисана север – југ, са звоником и сакристијом које се
издвајају из основне масе. Стилски припада еклектичним грађевинама, на прочељу,
звонику и разуђеним кровним површинама преовладава сецесија, западној фасади и
ентеријеру олтарск0г простора неоготика, док се на бифорама уочавају утицаји Византије.
Забатни део улазног трема обрађен је у плиткој малтерској пластици и завршен са две
фигуре анђела, симетрично постављене. На западној фасади објекта налази се трем са
неоготским полукружно засведеним отворима. Прозори и розете су застакљени техником
витража. Уз цркву се налази и дворишна зграда правоугаоне основе са фасадом која је
обрађена у духу сецесије.
ЦРКВА СВ. ПРОРОКА ИЛИЈЕ
У КОВИНУ
Румунска православна црква Светог пророка Илије зидана је 1906. у центру Ковина, по
пројекту Петра Шларба и његовог сина из Румуније. То је једнобродна грађевина основе
уписаног крста са полукружном апсидом. На западној страни издиже се висок звоник.
Фасаде су са пиластрима и вишеструко профилисаним венцима. Изнад улазног портала и
бочних прозора налази се троугаони тимпанон. Зидно сликарство из 1937-38. године је
рад Александра Штефа, док је иконостас допремљен из Румуније, рад Јона Босиока.
(наставиће се)
