У посети…

Верица Сретеновић, координаторка кафеа и радног центра “Звуци срца” у Панчеву

ЗВУЦИ КОЈЕ НИЈЕ ТЕШКО ЧУТИ, ЈЕР ОНИ ОДЗВАЊАЈУ ДУШОМ

• Кафе и радни центар “Звуци срца” у Панчеву ради већ шест месеци и у њему тренутно 12 особа са интелектуалним тешкоћама стиче своја прва радна искуства

Светски дан особа са Дауновим синдромом обележава се 21. марта, и то од 2012. године, када је увршћен у календар Уједињених нација. Ове године то нам је била прилика да посетимо “Звуке срца”, кафе и радни центар у Панчеву, кафе у коме особе са интелектуалним потешкоћама имају прилику да добију обуку и стекну своја прва радна искуства. У разговору са Верицом Сретеновић, координаторком овог кафеа и радног центра, сазнали смо како је дошло до тога да “Звуци срца”, пре тачно шест месеци, почну са радом и у Панчеву.

На наше питање како је све почело, Верица наводи тај лични аспект приче, пошто је њен син Лазар особа са Дауновим синдромом, тако да је она у добро упозната са свим проблемима са којима се ова рањива друштвена група свакодневно суочава. Како каже, Лазар, иначе добитник Новембарске награде Града Панчева, годинама је био члан удружења “Дечије срце” из Београда, које је оснивач ових кафеа, којих данас има четири. Поред Панчева, “Звуци срца” постоје и у Београду, Суботици, а недавно одзвањају и у Нишу.

– Када је ово удружење напунило 18 година и постало пунолетно, природно се окренуло веома важном проблему – шта после школовања, како се укључити у друштво и радити, и као одговор, основан је први радни центар “Звуци срца” у Београду. Наравно, постоје удружења која пружају многе могућности особама са потешкоћама где се они осећају добро и сигурно, али то ипак није реално, није реалан живот. А како је Лазару и мени било напорно свакодневно путовање у Београд, лично сам навијала да се овакав кафе отвори и у Панчеву и напокон, када је стигла подршка НЛБ банке у виду донације, дошло је и Панчево на ред – објашњава наша саговорница и посебно захваљује и Граду Панчеву који је препознао значај овог пројекта и уступио просторије у којима је кафе “Звуци срца” смештен.

ПОЗИВ

“Звуци срца” у Панчеву налазе се у Улици Жарка Зрењанина 4, а радно време им је од 8 до 20 часова радним данима и од 8 до 16 часова суботом. Из овог кафеа позивају све да их посете, попију кафу или сок, погледају изложбу радова, можда купе нешто, а посебно позивају људе да им се обрате ако желе да организују неку прославу до 30 људи, рођендан или сусрет, све то се у “Звуцима срца” може организовати без накнаде, али подсећају и на то да је свака донација добродошла, са које год стране.

Од 21. септембра када је почео са радом, овај кафе је функционисао врло добро, оцењује наша саговорница и додаје да је у његов рад укључено 12 особа са потешкоћама, али и да постоји и листа чекања на којој је још десеторо заинтересованих. Верица наводи да је до сада само један дечко одустао од рада, али напомиње и да су две девојке нашле посао захваљујући раду у “Звуцима срца”. То и јесте идеја, да се њима омогући да добију обуку и прво радно искуство а да, са друге стране, потенцијални послодавци могу да виде колико су обе особе способне и увиде да их могу запослити.

-Сваки послодавац има законску обавезу да на 20 запослених има једну особу са потешкоћама и уместо да плаћају пенале, у нашем кафићу могу видети да овакве особе могу запослити, бар за неке послове. Морам напоменути да у кафеу све послове обављају наши запослени, од хигијене просторија па све до спремања напитака и колачића које овде продајемо. Тренутно нисмо у могућности примити на обуку и запослити све који то желе пошто нисмо економски у таквој могућности али свакако “Звуци срца” могу пружити потребну радну терапију као бити и одскочна даска за многе од њих како би пронашли запослење.

Иначе, Панчево је трећи град у Србији у коме је отворен кафе “Звуци срца”. Верица Сретеновић напомиње да је њена жеља да сваки град има по један овакав кафе и да се тако направи мрежа која би помогла у решавању једног од најзначајнијих проблема са којима се суочавају особе са интелектуалним потешкоћама, а то је како се после школе укључити у друштво.

Наша саговорница каже да, поред онога што нуди сваки кафе, у “Звуцима срца” у сваком граду где постоје, могу се видети и купити и различити ручни радови које су направиле особе са потешкоћама, попут мајица, беџева, шоља, цегера и других радова. То је најбољи начин да се помогне, додаје наша саговорница и напомиње да је локална заједница препознала овај кафе као место које могу посетити и на тај начин помоћи.

– Од када смо почели са радом, имали смо редовно посете ученика из панчевачких школа и других организација. Панчевачки гимназијалци су нам недавно дали значајну донацију и тиме нам помогли да данас, на Светски дан особа са Дауновим синдромом, испред кафеа ми делимо сокове и друге напитке како би се упознали са нашим суграђанима. Редовно наш кафе посећују извиђачи, а са удружењем “Пајтоси” из РНП смо имали хуманитарну акцију за новогодишње празнике, што ћемо поновити и ускоро, поводом Ускрса.

Свакако, људи су нас препознали и овом приликом позивам све да нас посете, виде шта радимо и тако нам помогну да и даље наставимо са радом – каже на крају разговора Верица Сретеновић, координаторка кафеа и радног центра “Звуци срца” у Панчеву.

И. Владан