Разговор с поводом
Миланко Бодирога, председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Панчева
ВЕЛИКЕ НАДЕ У ДОЛАЗАК НЕМАЦА У ПАНЧЕВО
• За Први мај Савез самосталних синдиката организује протестно окупљање својих чланова у Београду на којем ће властима упутити своје захтеве, а са циљем побољшања положаја свих запослених у Србији
Савез самосталних синдиката ће, као и претходник година, и за предстојећи Празник рада организовати протестно окупљање чланова ове синдикалне организације у Београду. Како каже Миланко Бодирога, председник Градског већа овог синдиката у Панчеву, договорено је да ће се најављено окупљање одржати, али напомиње да ће сви детаљи везани за овај протест бити познати тек пред његово одржавање.
– Као и сваке године, ми ћемо и овај Први мај обележити протестом у Београду на коме ће се окупити чланови нашег синдиката из целе Србије. На протесту ћемо влади Републике Србије предочити наше захтеве који се, као и наша социјално-економска ситуација, нису нимало променили у односу на прошлу годину – каже Бодирога и као најважније захтеве овог синдиката, он наводи повећање цене рада односно повећање зарада, боље услове рада, укидање пенала за ранији одлазак у пензију, као и промену услова за одлазак у пензију, односно, смањење старосног прага, а као још једну важну ствар на коју ова организација жели да скрене пажњу он наводи проблем одласка младих и образованих људи у иностранство што овај синдикат види као један од навећих проблема са којим се Србија последњих година суочава.
ЗАРАДЕ
Поред пада броја запослених, Панчево је град у којем је просечна зарада од почетка процеса транзиције 2001. године у константном паду, за разлику од већине других војвођанских градова, посебно на северу и западу Покрајине, попут Суботице или Сремске Митровице, у којима је дошло до отварања већег броја предузећа што је довело до покретања реалног сектора у тим срединама и одређеног броја новог запошљавања.
– Лично бих волео да су ови наши захтеви умеренији, што би значило да се социјално-економска ситуација код нас поправља, али наша реалност је таква да када ми тражимо да се повећају зараде, то значи да је стандард код нас на ниском нивоу и да грађани Србије тешко живе. Када захтевамо боље услове рада, то значи да послодавци у Србији не обраћају довољно пажње на услове у којима запослени у њиховим фирмама раде – објашњава наш саговорник и сматра да ће ови захтеви постати стандард све док се свакодневница у којој радници у Србији живе и раде не поправи. Бодирога оцењује да је реално очекивати до 10 хиљада синдикалиста на првомајском окупљању у Београду, али и изражава своју наду да ће тај број сваке наредне године повећавати, како ова окупљања постају традиција овог синдиката. Са друге стране, он понавља да сама масовност не значи пуно и да је важније да се чује за захтеве синдиката. – Мислим да су се стекли услови да влада размотри наше захтеве и да нам на неки начин изађе у сусрет. За наш захтев о укидању пенала приликом одласка у пензију, који смо ми властима предочили пре годину и по дана, постоје назнаке да ће се ту нешто урадити. За то имамо декларативно обећање председника Србије и појединих представника власти мада се из миљеа блиских послодавацима и страних инвеститора а посебно од њихових медијских представника могу чути супротна прича и изјаве у којима се форсира прича да се радништво Србије још више треба притиснути и да се оно треба још жртвовати зарад побољшања економске ситуације у Србији – објашњава први човек панчевачког већа Савеза самосталних синдиката.
А да ли ће се за Први мај радници Србије одлучити за протест или традиционално роштиљање, као и која ће страна од ове две бити преовлађујућа слика овогодишњег Празника рада у медијима, а тиме и јавности, Бодирога одговара да је то питање изван могућности синдиката и да ова организација не може утицати на то како ће медији испратити Први мај.
– Последњих година, са доласком неолибеларног капитализма у Србију, видно је фаворизовање тог концепта одласка на пикник и ја се слажем да је и то потребно, да се радници тај један дан одморе и на тај начин прославе свој целогодишњи мукотрпан рад, али се на тај начин под тепих гурају наши захтеви које ћемо ми, нашим протестом упутити властима. Ми тражимо боље услове за све запослене, и оне у тим медијима и оне који се одлуче да празник проведу на пикнику и то, нажалост, показује да нешто у нашем друштву није у реду – сматра Бодирога и оцењује да није у реду пошто све то указује да су појединци окренути сами себи и својим интересима што је, по његовом мишљењу, најбољи начин да се изгуби и оно што сада сви, као друштво имамо. У ситуацији када само сви заједно, уједињени можемо нешто променити набоље, јасан је значај снаге синдиката у друштву какав постоји у развијеним европским земљама.
Када је реч о Панчеву, Бодирога каже да сада ту има места за оптимизам, посебно после најаве доласка инвеститора и стратешког партнера који ће покренути реални сектор у граду: – Ми, као синдикат, полажемо велике наде у долазак немачког партнера у Северну индустријску зону, знамо да је то фирма респектабилна у европским оквирима и надамо се да ће њихов долазак створити услове за отварање нових радних места и упошљавање Панчеваца. Очекујемо да ће се Панчево, после десетак година стагнације, покренути попут неких других градова у Србији у којима је дошло до страних улагања и отварања нових радних места. Оно што нас брине, а до чега смо дошли анализом, јесте енорман пад броја запослених у граду током прошле године. По документима, у Панчеву тренутно има 13.800 запослених, а 2014. године тај број је био око 28 хиљада, али морам додати да тај пад није толико драстичан јер, како показује наша анализа, велики број тих запослених је једноставно запослење нашао у Београду и другим местима – објашњава Миланко Бодирога и закључује да ће се доласком инвеститора у град, у Панчеву ствари покренути набоље, да ће доћи до запошљавања и да ће се Панчевци вратити у свој град из Београда и иностранства.
Пројекат “Панчево – локална самоуправа у форми самоуправе грађана” су/финансирао Град Панчево