Црепаја
Вече поезије и прозе у организацији Домa културе „Мита Живков Лала“
ЈЕСЕН У БАНАТУ, АЛИ ЦРЕПАЈА ЈЕ ТО!
• Био је то посебан сусрет уметника писане речи, како са својим стваралаштвом и својим надахнућем, тако и са онима који у том њиховом надахнућу налазе праве мотиве за властито сагледавање свог места у свету око себе и у себи
У организацији Дома културе „Мита Живков Лала“, у Црепаји је, у просторијама Месне заједнице, приређено вече поезије и прозе, под симболичким, не случајно, називом „Јесен у Банату“.
Литерарне ствараоце из Црепаје: Душана Генца, Душицу Стојановић, Јасмину Исајлов и Драгану Илијевску, којима се придружила и Качаревка Емина Радевскa, најпре је поздравио Никола Косовац, директор Дома културе, а потом и Бранислав Атанацковић, председник Савета за културу општине Ковачица.
Директор Косовац је, поздрављајући актере ове успешне литерарне вечере, као и посетице, истакао да је циљ оваквих скупова афирмација уметничког стваралаштва у Црепаји, али и у општини Ковачица, као и промоција литерарних стваралаца из овог места, које је, иначе, познато као насеље које је, у не тако давној прошлости, пред Други светски рат, имало највећи број школованих људи у Банату.
Најпознатији црепајачки ђаци били су Михајло Пупин и Урош Предић, а пореклом из Црепаје су др Лазар Секулић, књижевник и културни радник, Јован Стефановић Виловски, официр и књижевник, Александар Њагул, књижевник и песник, Ксенија Илијевић, ликовна уметница и педагог… Шта рећи! Није лако њиховим наследницима на плану културе и уметности, збиља!
Бранислав Атанацковић је присутне литерарне ствараоце назвао „црепајaчком петорком“ а с обзиром на чињеницу да својим стваралаштвом оформљују специфичан песнички свет, којим се поноси не само Месна заједница Црепаја, него и Општина Ковачица.
У пријатном амбијенту, какав то само песници могу да створе, Јасмина Исајлов се овога пута представила својим афористичким умећима, која директно задиру у све поре живота, док је Драгана Илијевска, својим песничким умећем, представила новембар, не само као месец у коме опада лишће. Душица Стојановић је говорила поезију која нагони на размишљање, и свесно и подсвесно, јер је реч о друштвеним појавама које остављају трага, не само у свести људи. Емина Радевска своју песму посветила је Светој Петки, на себи својствен начин, а како то ова велика светитељка и те како заслужује, док се Душан Генц представио кроз своје прозно виђење банатског говора и банатских локализама, како их он доживљава и како се они препознају.
Општи утисак је да је ово био пријатан сусрет уметника писане речи, како са својим стваралаштвом и својим надахнућем, тако и са онима који у том њиховом надахнућу налазе праве мотиве за властито сагледавање свог места у свету око себе и у себи.
(Фото: МЗ Црепаја)
