(Фото: Гардијан)

Жене које су мењале свет

УБИЛА ЈЕ ЉУБАВ

• Зрачила је унутрашњом лепотом која је као магнет привлачила све: и бројне обожаваоце са оперских сцена, али и најмоћније мушкарце XX века

 

Била је краљица оперских сцена. Рођена је у Њујорку 1923. где су се њени родитељи, Грци, доселили само неколико месеци пре њеног рођења. Крштено име, касније гламурозне оперске певачице Марије Калас, било је Ана Калогеропулос.

После развода родитеља, са 14 година враћа се са сестром и мајком у Грчку.

На оперској сцени дебитовала је 1947. у Верони, певајући Понкијелијеву Ђоконду, када је почео незабележен успех једне оперске диве, која ће за кратко време стећи светску славу.

Била је сјајна, непревазиђена интерпретаторка Тоске, Травијате, Норме и других познатих арија, тражена по целом свету.

За њену плодну каријеру (која је имала и падове) био је заслужан њен муж Менегини, индустријалац и мецена, који је постао њен импресарио. Али од њега се разводи када је срела свог земљака, чувеног бродовласника Аристотела Оназиса, с којим започиње велику љубав. Осим љубави, везивала их је и заједничка страст за богатством, амбиција и егоизам. Марија је за њим изгубила памет и волела га је дубоко и искрено, мада је разлика у годинама била поприлична (више од две деценије). Али Оназис јој није узвратио истом мером и ту је почела њена несрећа. Она је за њега била само једна „скупоценост“ коју је могао себи да приушти као један од најбогатијих људи света.

После девет бурних година проведених са Маријом, у Оназисовом животу појавила се Жаклина Кенеди, тада најчувенија удовица света, коју је после само три месеца и оженио.

Марија Калас тада доживљава свој највећи емоционални шок, од кога се никада више неће опоравити. До краја живота била је опхрвана тугом, нервозом, жаљењем. Враћала се певању, снимила је чак и филм „Медеја“ , са чувеним редитељом Пазолинијем, с којим је била у љубавној вези, али се сећање на прошлост није могло избрисати.

Под не баш јасним околностима, живот највећег сопрана света, незаборавне Марије Калас утихнуо је 1977. године.

По њеној жељи, њен пепео расут је по Егејском мору.

(Према: Жене које су мењале свет, Љубисав Милосављевић и Валерија С. Клем)