Вршац

У Градском музеју изложба „Поклон-збирка Драгише Брашована“

БРАШОВАН ЈЕ ДОШАО У СВОЈ ВРШАЦ

• Наш Вршчанин наше је културно наслеђе и овај приказ његовог живота само је још један пример колико ми Вршчани волимо и у себи носимо културу и архитектуру – истакла је у свом обраћању Драгана Митровић, градоначелница Вршца, на отварању изложбе

Градски музеј Вршац, у сарадњи са Галеријом Матице српске, а уз подршку Града Вршца, у својим просторијама, организовао је свечано отварање изложбе „Поклон-збирка Драгише Брашована“, на којој су вршачкој публици представљени предмети и дела која говоре о животу знаменитог архитекте.

Свечаном отварању изложбе присуствовала је градоначелница Вршца Драгана Митровић, управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски, ауторка Ивана Јањић, као и многи други гости.

„Често за наш Вршац кажемо да је град културе и архитектуре, а ова изложба заиста то и повезује, јер архитекта Брашован, наш Вршчанин наше је културно наслеђе и овај приказ његовог живота само је још један пример колико ми Вршчани волимо и у себи носимо културу и архитектуру. Архитекта Брашован један је од најзнаменитијих Срба, а иза себе оставио је врхунска архитектонска дела. Иако је био већ велико име светске архитектуре и стварао ван Вршца, увек је био спреман да се одазове на позив из родног града, па је тако пројектовао и нашу Пољопривредну школу, али и увек излазио у сусрет, помагао културни и друштвени живот родног града. Увек је са поносом истицао да је Вршчанин и да воли свој град. Наравно, ми његови Вршчани увек са поносом причамо о великом архитекти Драгиши Брашовану. Поносни смо на наше културно наслеђе и на наше великане, али и на наше културне институције. Заиста је значајно што је након Београда, ова значајна изложба стигла у наш музеј и што Вршчани имају прилику да на овај начин завире у живот свог знаменитог суграђанина“, истакла је у свом обраћању градоначелница Митровић.

Током изложбе, публика је могла да се упозна са приватном животом архитекте и да виде предмете и дела која доприносе бољем разумевању његовог лика и дела.

Тијана Палковљевић Бугарски приближила је присутнима како је изложба настала, на који начин се дошло до 134 експоната и да је, наведено, велика заслуга породице нашег Драгише Брашована. Такође, ауторка Ивана Јањић је подобно испричала све о његовом животу и делу и публику упознала са занимљивостима које су га пратиле, те се добио сасвим другачији поглед на Брашована као супруга, очуха, естету, љубитеља уметности и пријатеља. Сви ови предмети, који су били део ентеријера у кући у улици Страхињића бана у Београду, на јединствен начин говоре о укусу и опредељењима знаменитог архитекте, као и о његовом породичном животу.

Присутнима се на отварању обратила и Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја Вршац:

„Непун век након највећих дела Драгише Брашована, живот и стваралаштво великог архитекте можемо да сагледамо кроз сасвим другу димензију захваљујући изложби. Ово је прича о његовом животу, амбијенту у коме је стварао и црпео идеје. У ентеријеру има елеманта којим нам показују да је вршачко наслеђе понео у Београд- бидермајер намештај, иконе, религиозне композиције. Скулптура „Женски акт наслоњен на грану“ дело је Брашовановог пријатеља Ристе Стијовића. Њих двојица сарађивали су приликом решавања питања постављања споменика Јовану Стерији Поповићу 1934. године у Вршцу, родном граду архитекте. Брашован је бисту наручио од свог пријатеља Стијовића, а она је постављена на свечаности којој су присуствовали бројни уметници. Однос који наследници великог архитекте показују према његовом животу и делу говоре о томе да је, осим у јавном, Брашован и у личном простору остави неизбрисив траг. Како је архитектура првенствено уметност, коју не стварамо за себе, већ за наручиоца, али за добробит свих, можемо закључити да је Драгиша Брашован засигурно био и стваралац и наручилац сопствене заоставштине“, казала је Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја Вршац.

Породица Брашован припадала је грађанском сталежу. Драгиша Брашован васпитаван је у складу са тим, у грађанском духу. Његов отац Никола, био је интелектуалац, уживао је углед одличног учитеља и педагога, што ће касније младом Драгиши бити узор. Прошао је кроз три државе, три идеологије и три уметничке епохе – школован у традицији академизма на Академији у Будимпешти, прихватио је модерне токове, а након рата- монументализам.

Из свог родног града Брашован је понео сећање на грађански амбијент и раскошну архитектуру, богате ентеријере, тргове, типичне уске улице, сликарство Николе Нешковића, Павела Ђурковића, Паје Јовановића, у свом родном граду упознао се са архитектонским речником претходних епоха. Све ово имало је утицаја на образовање једног од најважнијих стваралаца српске и југословенске архитектуре.

За Градски музеј Вршац отварање изложбе Галерије Матице српске „Поклон збирка архитекте Брашована“, ауторке Иване Јањић, изузетно је драгоцено. Брашован је дошао у свој Вршац.