Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Ковину

Општина Ковин

Три цркве – три споменика културе од великог значаја

И СЕОСКИ КНЕЗ АНЂЕЛИЈА МАКСИМОВА

• У црквеној порти  православне цркве у Делиблату налазе се три надгробна споменика једне породице, чији је најзначајнији члан жена – сеоски кнез

Поред тврђаве, која је била у одбрамбеној функцији од разних непроијатеља који су пролазили овим крајевима, и чији остаци сведоче о интерасантној прошлости  овог градића, о чему смо недавно писали, Ковин има још споменика културе од посебног значаја.

Црква Свете Терезије Авилске у Ковину

Међу тим вредностима је   црква Светих арханђела Михаила и Гаврила, зидана током осме деценије 18. века. О њеној обнови из 1887. године, коју је извео Аугустин Козанек из Панчева, говори запис на полеђини иконе на Богородичином трону, али се не зна шта је том приликом урађено. Иконостас је највероватније настао убрзо по изградњи самог храма, а резбарија је врхунског квалитета, што је основ приче да је донета чак из Беча, али се радије може приписати познатој новосадској породици Марковић. Сматра се да су иконе непознатог мајстора настале у периоду између 1780. и 1805. Иконе на архијерејском и Богородичином трону стилски су сасвим блиске престоним. Оне су готово идентичне иконама из суседног села Гаја из 1802. године, па је вероватно да их је радио исти мајстор.

Црква Свете Терезије Авилске  сазидана је 1830. године, на месту цркве подигнуте 1722. а срушене 1827. године, о чему сведочи бронзана плоча смештена у унутрашњости храма, на јужном зиду. Она се налази у парку, у центру Ковина, а окренута је у правцу исток-запад. Над источним делом издиже се високи звоник са сатом и две камене вазе на обе стране прочеља, фасаде су оживљене плитким пиластрима, вишеструко профилисаним кровним венцем и полукружним прозорским отворима, а кров је покривен бибер црепом.

Црква Светог пророка Илије у Ковину

Поред њих, постоји још и румунска православна црква Светог пророка Илије, подигнута 1906. године, а коју су пројектовали  Петру Шларб и његов син из Румуније. То је једнобродна грађевина основе уписаног крста са полукружном апцисом, а из прочеља издиже се висок звоник, наглашене лимене капе. Двоводна, дрвена кровна конструкција покривена је бибер црепом. Фасаде су оживљене прислоњеним пиластрима и вишеструко профилисане венцима. Улазни портал је наткриљен троугаоним тимпаноном који се као елемент декорације понавља и над бочним прозорским отворима. Зидно сликарство из 1937/38. године рад је Александра Штефа, док је за иконостасну преграду, у деловима допремљену из Румуније, ангажован Иван Босиок. Овај споменик културе смештен у центру града је значајан пример стваралаштва румунског народа у Банату.

Споменик Кнез Анђелији у цркви у Делиблату

У црквеној порти  православне цркве у Делиблату налазе се три надгробна споменика једне породице чији је најзначајнији члан жена – сеоски кнез, Анђелија Максимова. Њен надгробни споменик је од ружичастог мермера са крстом и налази се уз западни зид порте, тачно према западном улазу у цркву. На њему пише: 1770, где почива раба Божија Ангелија Максимова, Љули 30. Она је била смела, храбра, способна ћерка свештеника Максима те је постала сеоски кнез – Кнез Анђелија. С јужне стране цркве налази се гроб њеног оца са положеном плочом и натписом на црквено словенском. На трећој плочи од олтара, такође је текст на црквено словенском и вероватно је припадао трећем члану чувене породице.

И. Владан

(Фото:ЗЗСК Панчево)