Аеродром у Панчеву (Фото: Википедија)
Аеродром у Панчеву (Фото: Википедија)

Знакови поред пута

А после др Владимира Алексића и Аурела Влаице…

ТРИ АЕРОДРОМА – ТРИ ПРИЧЕ КОЈЕ…

• На територији јужног Баната данас постоји четири аеродрома, од којих је данас највише активан аеродром Вршац, који и данас функционише у пуном капацитету

 

  На развој ваздухопловства у Србији и целој некадашњој Југославији свакако су утицали и појединци–визионари, попут др Владимира Алексића, Панчевца, који је пре више од 110 година први на овим просторима, а можда и шире, на неколико секунди полетео на својој ручно прављеној летелици или Румуна Аурела Влаица, који је сличан покушај лета пробао десетак година касније у Вршцу. Њихови покушаји говоре да је та ваздухопловна традиција и љубав према авионима имала корене и на овим просторима, у јужном Банату.

  Данас, после бурне историје и развоја ваздухопловства, у јужном Банату, као траг те историје, у оваквом или онаквом стању, постоје четири аеродрома, у Вршцу, Панчеву, Белој Цркви и Ковину. Неки од њих и данас функционишу, о некима се само прича као лепој страни неких старих, добрих времена.

  Аеродром у Вршцу је мали аеродром и тренинг центар на којем је смештена и Ваздухопловна академија, најозбиљнија таква установа у Србији кроз коју је прошао велики број пилота који данас лете целим светом. Поред тога, ту се налази и Центар за пољопривредну авијацију.

Аеродром у Вршцу (Фото: Википедија)
Аеродром у Вршцу (Фото: Википедија)

  Изградња самог аеродрома је започела двадесетих година прошлог века и то као аеродром за једрилице, у чему је значајну улогу имало Аеро клуб „Наша крила“ из Вршца. После Другог светског рата, тачније 1954. године он постаје државни Ваздухопловни центар за обуку пилота и падобранаца. ЈАТ, државни аеропревозник 1972. године на овом аеродрому отвара Академију, која и данас функционише. Аеродром Вршац који има асфалтну писту, пет хангара и контролни торањ 2006. године добија статус међународног аеродрома, а следеће године са њега је обављен и први међународни лет, за Подгорицу. Током своје историје, на вршачком аеродрому је одржано и 13. Светско првенство у једриличарству.

  Аеродром у Панчеву има једну травнату писту дугачку један километар и широку 60 метара. Може се користити за ваздухопловне операције а највише га је користила Фабрика авиона „Утва“ за тестирање својих летелица. Овај аеродром је ушао и у анале светског ваздухопловства пошто је био једна од тачака на првом међународном комерцијалном ноћном лету на линији Париз-Београд-Букурешт-Истанбул, који је успостављена 5. септембра 1923. године. Још марта те године успостављен је дневни лет на овој релацији, а као конкуренција Оријент-експресу.

Аеродром у Ковину (Фото: mapio.net)
Аеродром у Ковину (Фото: mapio.net)

Поред ова два, јужни Банат има још два аеродрома, у Ковину и Белој Цркви. Аеродром у Ковину је војни аеродром, а због близине Београду постоји могућност да у будућности постане значајнија тачка у ваздухопловном саобраћају.

  Аеродром у Белој Цркви који се налази у близини Црвене Цркве данас није активан, али је годинама био центар за обуку падобранаца.