СИНАГОГА НЕКАД... испратила библијску судбину Јевреја

Кутак за незаборав

ТРАГОМ ПАНЧЕВАЧКЕ СИНАГОГЕ

                                                                                     Пише: Милан Јакшић

Већ својим географским положајем, на укрштању сувоземних и пловних путева у правцу Балкана, Подунавља и средње Европе, Панчево и Банат су одувек биле веома привлачне територије за насељавање становништва разних вера и националности. Данас имамо довољно података да можемо овде у Банату и Панчеву открити трагове које су оставиле бројне нације и групе. Међу њима свакако се, истичу и Јевреји, народ који је иако малобројан на овим просторима, оставио дубоке и значајне трагове свог постојања и свеопштег друштвеног ангажовања. Прошлост Јевреја на овим просторима је испуњена мукотрпном борбом за опстанак. Прво, кроз историју и овде су им, као уосталом широм хришћанског света, дуго оспоравана основна људска права, и друго,  већ на почетку Другог светског рата били су изложени холокаусту и погрому несагледивих размера, тако да су  расистичком политиком Трећег рајха Панчево, Банат, Србија, па и Европа, практично остали без својих суграђана, Јевреја.

    Али иза тих побијених и затртих јевреја Панчева остали су бројни трагови блиставе културе и живота у Панчеву. Један од таквих трагова је свакако и панчевачка Синагога.

Почетком двадесетог века, у време када су репрезентативне грађевине у Панчеву пројектовали бечки и пештански архитекти, Јевреји приступају припремама за подизање нове синагоге.

    Панчевачки Јевреји су изгради своју прву богомољу 1876. године, у Улици др Светислава Касапиновића. Она је била саграђена као обична кућа која је само привремено коришћена и у верске сврхе. Ова богомоља је коришћена све док на на истом месту није подигнута нова велелепна грађевина, која је служила на част не само Јеврејима, већ и свим Панчевцима тога времена. Радови су извођени по пројекту будимпештанског архитекте Карла Фењвеша. Грађевинске радове извео је предузимач Фердинанд Шец из Панчева од 1907. до 1909. године, а освећена је 16 маја 1910 године.

    А каква је била панчевачка Синагога? Била је једна од најлепших зграда у Панчеву и била је једна од најлепших синагога у Војводини, која је одмах постала, поред осталих, и симбол града Панчева. Старији људи се сећају њене акустике, кажу да се у њој морало говори тихо да се не би чуло на другом крају. Била је грађевински бисер међу осталим синагогама са ових простора. Својом  монументалношћу и узвишћеношћу представљала је прави одраз снаге и карактера јеврејске заједнице Панчева.

    Иако је сећање на панчевачку Синагогу још живо међу старим Панчевцима, ње више нема. Наиме, 1955. године, брзоплето је донета одлука да се панчевачка Синагога сруши ради изградње два стамбена објекта. Тако да је данас постоји само старо урушено десни крило  бивше Синагоге. О лепоти грађевине можемо говорити само на основу сачуваног дела зграде, архитектонских фрагмената и старих фотографија.

Синагога је саграђена на плацу издужене основе парарелно са улицом др Касапиновића. Величина и облик плаца омогућили су градњу симетричног објекта са анексом на јужној страни који је сачуван до данас. Пратећи садржаји, канцеларије, библиотека, трпезарије и Микве ( обредно купатило)  били су смештени у дворишту.

Главном улазу прилазило се кроз трем надсведен крстастим сводовима, који су носили стубови чији је пресек био четверолисни. Трем је био оивичен торњевима у којима су се налазила степеништа преко којих је био омогућен прилаз галерији и тераси изнад улаза. Са стране торњева налазио се по један улаз у двориште, такоће надсведен крстастим сводовима и оивичен стубовима. Ови пролази су омогућавали директну комуникацију измећу наоса и улице која је била неопходна приликом великих религиозних светковина.   Најмонументалнији део објекта била је купола пресвучена бакарним омотачем. Она се на врху завршавала лантерном. С обзиром на распон, ово техничко решење било је смело и изведено је помоћу комбиноване употребе траверзи и армираног бетона, што је откривено приликом рушења објекта.

   Највероватпије због оштећења у првом светском рату, Синагога је одмах после завршетка рата обновљена. Тада је пресвучена вештачким каменом. У таквом стању објекат је дочекао други светски рат. Окупатор ју је користио за различите намене, а у лантерни је било смештено митраљеско гнездо. Приликом борби за ослобоћење Панчева, тешко су оштећени кровни покривачи, тако да је објекат остао изложен прокишњавању и даљем пропадању. Преживели малобројни Јевреји нису били у могућности да одржавају храм па су га 1955. године поклонили граду на бригу и чување.  Oчекивања да ће град сачувати синагогу била су изневерена. На нивоу општине донета је одлука да се Синагога прода на лицитацији, што је и поред протеста културне јавности, учињено. Убрзо је срушена и потпуно заборављена, тако да је данас мало коме познато њено постојање и страдање.

    И на крају могло би се рећи да је Синагога испратила тешку, библијску судбину Јевреја из Панчева. Рат је преживео тек сваки десети панчевачки Јевреј. Град је остао без већине својих грађана  пореклом Јевреја, и то је чињеница која се не може и не сме заборавити.

Зато хајде да заједно са малобројним Јеврејима, који су и данас наши суграђани, учинимо нешто да се сећамо побијених и несталих. За почетак требало би адаптирати преостали део Синагоге, створити од њега место сећања и пијетета, али и место где ће се младе генерације учити  заједничком животу.

(Аутор је директор Историјског архива у Панчеву)