У НОВЕ ИЗАЗОВЕ... Тијана Стојшић, једна од...

Више од приче

Тијана Стојшић, медицинска сестра са пријемног одељења ковид болнице у Панчеву

ХЕРОЈСТВО, КОЈЕ ЈЕ УТКАНО У ГЕНЕТСКИ КОД

     „ Нисам ниједног тренутка размишљала, пријавила сам се, заједно са мојим колегиницама  са Одељења, и ево ме, ту, на новом послу, са новим изазовима, у пријемној амбуланти ковид болнице“

Ових дана, тешких дана, када сваке вечери са балкона чујемо аплаузе подршке онима који подносе највећи терет у борби са невидљивим непријатељем, питамо се зашто многе ствари, које су такве какве јесу, морамо открити тек онда када нас притисне страх од непознатог, да су оне већ давно познате.

Али то је већ тема за неку другу причу, ми имамо то задовољство да упознамо једну од хероина ових тешких, не само наших дана, једном од бројних, које су преузеле огроман терет, онај који се не носи на себи, него у себи.

ПРИПРЕМА… не сме се ништа пропустити, и…

Наша саговорница је Тијана Стојшић, медицинска сестра, која се својом вољом, не ничијом наредбом, прихватила посла, који до тада није ни она нити ико радио, али неко је сада морао. Али не морао што је морао, него зато што је хтео. А ко се определио за такву врсту посла, каквим се бави Тијана, и о којем је, на свој начин,  говорио и Хипократ, онда херојство није случајност, оно је уткано у сам генетски код тих људи и у њему чека прилику за комуникацију са онима који тај језик препознају онда када га треба препознати.

Пре три недеље, Интерно одељење панчевачке Опште болнице, које је недавно у потпуности реновирано и опремљено најсавременијом медицинском опремом, постало је ковид болница, једна од две у АП Војводини.

-Као медицинска сестра Одељења за пријем и збрињавање ургентних пацијената,  обавештена сам да је потребно неколико медицинских сестара за рад у пријемном одељењу ковид болнице, у коју су долазили пацијенти из целе Србије. Нисам ни тренутка размишљала, пријавила сам се, заједно са мојим колегиницама  са Одељења, и ево ме, ту, на новом послу, са новим изазовом, у пријемној амбуланти ковид болнице – започиње Тијана  своју причу, која је много више од обичне приче, прво, што та прича није до сада нигде испричана до краја, а друго, што сваки сусрет са  новим пацијентом носи са собом и ону врсту ризика који се до сада ниједним уџбеником из медицине није могао предвидети.

-Далазе нам пацијенти различитог здравственог и психичког стања, сваки на свој начин уплашен и узнемирен, разумљиво, а мој први задатак је да их правим речима умирим и уверим да ће све бити у реду, само треба имати стрпљења, и да ће о њима надаље бринути моје колеге, у које могу имати пуно поверење, као и да ће им на располагању бити све што је потребно за њихов што бржи опоравак – наставаља причу Тијана, додајући да цео процес од уласка на болничка врата па до кревета на одељењу,  одвија на најбржи могући начин и да нигде нема чекања.

НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ
Према најновијим подацима, на данашњи дан, 1. маја, у Србији је, од 5906 тестираних, инфицирано 196 лица, што је 3,3 посто, најмање до сада. Преминуло је, нажалост, шест особа.
У панчевачкој  ковид болници  тренутно има 87 пацијената.

Оно што Тијана још истиче, рекли бисмо, са посебним задовољством, је чињеница да за три недеље рада ковид болнице нема ниједног зараженог здравственог радника из тзв. „црвене зоне“.

-И ја и све моје колеге и колегинице смо у потпуности заштићени, имамо сву неопходну опрему, а и у потпуности смо обучени како да штитимо и себе и друге, а уз то имамо и најбоље могуће услове у којима радимо, који су, без претеривања, на светском нивоу. Смена нам траје шест сати, а кући одлазимо дезинфиковани, баш онако као и кад започињемо смену – напомиње наша саговорница.

СПРЕМНА… Тијана Стојшић у пуној „ратној“ опреми

А за крај ево и апела Тијане Стојшић, медицинске сестре са пријемног одељења панчевачке ковид болнице:

-Предстоји нам Први мај, празник који сви волимо да проведемо са породицом или са пријатељима, уз неки роштиљ или слично, али сада је нажалост, ситуација другачија. Ако помислите да прекршите правила и забрану окупљања, сетите се нас, здравствених радника, који смо остављали породицу, децу да би лечили вас, те вас још једном молим,  останете код куће!

Да и ми нешто додамо: проћи ће и ово време, проћи ће и аплаузи у 8,  али бели мантили ће увек остати. Размишљајте о томе, кад сте већ остали код куће, има се о чему!

С. Батало

Пројекат „Град Панчево – будућност у огледалу садашњости“ суфинансира(о) Град Панчево