Интервју

Тања Лукић, в. д. директора Геронтолошког центра Панчево

ЈЕР СТАРА ШКОЉКА БИСЕР ДАЈЕ!

• Мој мото и оно што форсирам у раду је мултидисциплинарни приступ сваком аспекту функционисања, јер иза мене стоје моји радници и њихове породице, као и наши корисници и њихове породице, а суштина једне успешне приче је да волите свој посао, да сте упорни и истрајни, да сте професионалац, али најважније од свега тога је – бити човек!

— Сваке године обележавате октобар, као месец старијих особа, по чему се овогодишњи октобар разликује од ранијих?

–1. октобар је врло важан датум за све нас, јер је то дан који ћемо сви ми једног дана да славимо. 1. октобар, Међународни дан старијих особа, обележава се од 1990. године да би се нагласила важност осигуравања животне средине која се може прилагодити потребама и способностима становника „трећег доба“ и она као таква се развијала све до данашњег дана у смислу што бољег положаја старијих особа у друштву, јер не смемо да заборавимо да је старење један диван процес и не мала привилегија.

Ми смо кућа која јако воли и поштује традицију, тако да смо и ове године 1. октобар обележили заједно са нашим пријатељима из Завода за јавно здравље, наиме, имали смо сјајно предавање на овогодишњу тему тј. слоган коју је прописала СЗО поводом тог дана а он гласи : „Достојанствено старење: Важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“. На самом почетку сам споменула традицију, која је врло важна, сматрамо да је наш циљ, а пре свега задатак да је чувамо и негујемо и на тај начин преносимо млађим нараштајима с колена на колено, остављајући им огромно богатство српске историје. Из те наше жеље је настала једна дивна манифестација – „Етно дружење“, коју организујемо заједно са радном јединицом Клубови за старија и одрасла лица. Тог дана, 4. октобра, код нас је била и Сања Паталов, градска већница за рад, запошљавање и социјалну политику, која се обратила присутнима са лепим говором и честиткама поводом Међународног дана старијих особа.

Цео дом је имао предивну поставку ручних радова наших корисника, а у поставци својих ручних радова и умотворина учествовали су и КУД „Ђетван “ из Војловице и чланице из „Етно кутка“ из Качарева. После приредбе смо наставили дружење уз дегустацију етно трпезе и народну музику, било је ту за свакога понешто. Велики значај дајемо на међугенерацијској сарадњи и међугенерацијској солидарности, тако да смо и ове године обележили и „Дечију недељу“ са нашим омиљеним другарима и колегама из СОШО „Мара Мандић“, где су наши корисници, заједно са дечицом, уживали у чарима лепих музичких игара под овогодишњим слоганом „Ја сам дете, имам план: толеранција и љубав за сваки дан“.

Имали смо велику част и задовољство да будемо и на „Сабору Човекољубља Србије“, у организацији Црвеног крста Чукарица и Градске општине Чукарица у Београду, као и на Сајму пензионера, где смо исто имали прилику да покажемо и докажемо да старост не боли већ да је велика привилегија и да промовишемо активну и здраву старост је ми то можемо и хоћемо.

Одржали смо и други по реду Фестивал менталног здравља на тему „Повезани и активни у дигиталном свету“, на којем су колеге из Завода за јавно здравље, Опште болнице, као и из Црвеног крста и волонтери из Пнеума организације, попричали о свим проблемима које наши корисници имају у вези коришћења савремене технологије. Јако сам поносна на развој, приказ и неговање међугенерацијске сарадње и солидарности који су врло битни и значајни за старију популацију. Наши корисници највише воле кад их деца посете, то су јако лепи и емотивни сусрети.

Оно што посебно хоћу да истакнем, то је спорт, који наши корисници јако воле и радо се укључују у све активности, такмичарски дух им је на врло високом нивоу, ту су навијања, бодре једни друге, у то име ћемо имати турнир у једној новој, иновативној друштвеној игри „Корнхол“, у организацији наших великих пријатеља и сарадника из Удружења „На пола пута“, верујте фантастични су сви играчи, игра је прилагођена за све учеснике, врло занимљива и никада досадна, напротив, нема краја. За сам крај обележавања месеца старијих особа припремамо велику журку, када ћемо, између осталог, прославити и све рођендане наших корисника који су рођени у октобру.

— Колико Геронтолошки центар има корисника, шта им је све на располагању и којим се све активностима баве?

–Геронтолошки центар је установа социјалне заштите која се бави смештајем, збрињавањем и негом старијих особа, тренутно је код нас смештен 231 корисник. Као што знате структура корисника се стално мења, али у сваком тренутку имамо око 100 зависних корисника, приближно 65 полузависних и 70 корисника који су потпуно независни од туђе помоћи. О свима њима брине велики тим сјајних људи, који им обезбеђују један сигуран, квалитетан, безбедан и комфоран живот, 24 сата дневно. Међу њима се наравно истиче здравствена служба као најбројнија, као и наша матична докторка као шеф те службе, главна сестра, одговорна сестра и неговатељи, социјална и радно- окупациона служба, врло битну карику чине и наше колеге које припремају оброке, техничка служба, вешерај, служба за одржавање хигијене, комплетан административни део, који чини правна служба, правник, рачуноводство, секретаријат, и све то на челу са директорком.

Наши корисници овде живе и воде један потпуно нормалан, изузетно садржајан породичан живот. Свако јутро после доручка и прве испијене кафице или чаја следе омиљене рекреативне вежбе, након тога заједно резимирамо актуелна дешавања унутар дома и ван њега и правимо план ко шта жели да ради као свака велика фамилија. Још увек смо под утиском пређашњих дешавања а и врло усхићени у ишчекивању наредних. Све активности се спроводе у оквиру радно – окупационе терапије захваљујући којима се подстиче и креира активно старење које подразумева видљивост, ангажованост, допринос и искуство наших корисника целом друштву као ресурс а не као терет.

У оквиру радно – окупационе терапије такође постоји велики број секција где корисници могу да се укључе по сопственој жељи и афинитетима, поред добре мотивације, адаптације и одличне понуде откривени су и нови таленти који сада играју фолклор, певају, цртају, глуме, а најпосећенија секција је креативна радионица и наравно рекреативне вежбе које се одржавају сваки дан. Овог лета и јесени пуно смо радили на улепшавању нашег парка око дома, обојили смо наше клупе најлепшим бојама, нацртали смо први пут и мурал – насликали смо две сове које представљају мудрост и зрелост једног доба, златно „треће доба“ у којем су наши корисници.

У оквиру Геронтолошког центра постоје и Клубови за одрасла и старија лица, чије услуге користе старији суграђани нашег Града Панчева, а које им пружа такође један сјајан тим који чине геронтодомаћице, услужне раднице, руководилац клубова, административни радник, службеник за јавне набавке и самостални финансијско рачуноводствени сарадник. Јако пуно радимо на међугенерацијској солидарности и сарадњи са којом отварамо могућност да у континуитету стичемо нова знања и идемо напред у корак са свим чарима времена, идемо сигурно и полако ка 22. веку! Јако сам поносна и срећна кад видим озарена и задовољна лица наших корисника, када видим њихову вољу и жељу пре свега и иницијативу да учествују у сваком сегменту развоја за боље њихово сутра и сутра младих нараштаја.

— За све ове године колико сте на челу ове установе, који је то био највећи изазов и како сте на њега одговорили?

-С обзиром да старије особе спадају у једну од највулнерабилнијих популационих група, највећи изазов у раду са њима мени је свакако била пандемија током 2020. године. У једној за све нас новој ситуацији, били смо суочени са додатним питањима корисника о њиховој болести, симптомима, а на првом месту превенцији. Као неко ко је на челу установе са својим сарадницима сам на дневном нивоу разматрала начине да им пружимо што бољу бригу, ублажимо осећање страха и туге. Поред исцрпног даноноћног рада, посебно бих истакла ту једну врсту развоја међусобне повезаности између запослених да у сваком тренутку одговоре на потребе корисника, иако нас је на дневном нивоу тада било све мање, јер смо готово сви у ланцу спорадично оболевали и морали бити у кућној изолацији. Велики је изазов био поред изузетног мало броја људи за рад у једном тренутку обезбедити комплетно функционисање установе, када је био укинут и јавни превоз у једном тренутку. Али, захваљујући надљудским напорима свих запослених, успели смо да превазиђемо и ту пошаст и идемо даље у нове радне победе још јачи и спремнији за нове изазове.

— Шта је то чиме сте најзадовољније са позиције директора установе која окупља само старије жене и мушкарце и брине о њима дан и ноћ?

-Све оно што радим заједно са својим сарадницима, а да заузврат има ефекат радости и осмеха на лицу оних који бораве у овој нашој кући, чини ме задовољном. Знате, нема веће среће када осетите и видите жељу и вољу тих људи, ту енергију и ентузијазам, не постоји препрека и проблем који захваљујући свему томе не могу да решим. Фасцинирана сам са количином знања и мудрошћу које поседују и које безусловно деле и на сваком кораку пружају подршку и преносе љубав, најважнију емоцију, која с друге стране помаже и оплемењује моје друге баке и деке који из одређених разлога мањкају у тој ризници, јер стара шкољка бисер даје.

— Били сте на челу и установе са потпуно другачијом структуром корисника, шта је за Вас значило то искуство и шта је то заједничко за улогу директора тада и сада?

-Ако говорим из сопственог искуства, говорим о разлици коју носи животна доб оних са којима сам радила и радим. Разлика је што деца и млади врло брзо заборављају грешке и екцесе и настављају даље, а одрасли и те како памте, захтевају дугорочна разматрања сваког сукоба и проблема, јер их сматарају просто недопустивим за године које носе. Старији кажу да деца нису довољно вешта, деца често кажу да су стари преспори. Знате, то су јако тешке, а уједно и лепе паралеле.

За мене је велика ствар и искуство претходни посао, деца, ситуације и догађаји, који су ми дали равнотежу и зрелост у даљем раду. И управо кроз редовне културно-забавне активности садашњег посла се трудимо да се обе генерације сусрећу, да међусобно разговарају, јер се на тај начин руше стеротипи, а развија међугенерацијска сарадња и подршка која је јако важна за све нас који живимо под истим небом. И на крају, оно што је заједничко и деци и старијима је да их могу увеселити и да их увесељавају мале ствари, пажња и љубав, а то је заправо највећи благослов.

— Шта значи бити успешан директор, без обзира у ком колективу?

-Најважније ми је да оно што радим, радим најбоље што умем, без обзира на изазове и искушења са којима се сусрећем на том путу. Углавном се трудим да ме свака од ситуација овог тешког и одговорног посла не обесхрабри, већ научи новом искуству из кога ћу извући као пример оно је најбоље. Сматрам да је цео живот битно радити на себи, на унутрашњем сазревању и то по могућству без великих очекивања, јер су она најчешће главни узрок разних разочарења.

Доживљај живота, људи па и посла умногоме зависи од нас. Карактер је ту доста битан, односно да ли човек има снаге да се суочава, односно пати, па се на крају и избори или одустаје. Мој мото и оно што форсирам у раду је мултидисциплинарни приступ ка сваком аспекту функционисања у било ком колективу јер иза мене стоје моји радници и њихове породице, као и наши корисници и њихове породице. Суштина једне успешне целе приче је да волите свој посао, да сте упорни и истрајни, да сте професионалац, али најважније од свега тога је – бити човек.

— Ваша порукама старим и старијим особама?

-Старење је изазовно и доноси са собом много промена. Али са друге стране можемо је гледати и као дар, који није свакоме подарен. Уколико на старење гледате као на нешто лепо, године се онда само лагано нижу. Никада више нећете имати овај дан, зато га учините вредним јер где има воље има и начина, будимо толерантни једни према другима.

Упоредимо старост са планинарењем, тешко се пење до врха, мало се губи и дах, али је поглед са висине изузетан!

  С. Батало