На кафи у…

„Саветовалишту за безбедност – кући безбедности“ у Панчеву

ТАКО НЕШТО ИМА САМО У ПАНЧЕВУ

• Град Панчево је обезбедио просторије и средства за њихово одржавање, а  ПУ искусне и компетентне полицијске службенике, и – настала  је прва и, за сада, једина „Кућа безбедности“  те врсте у Србији, па и ширем окружењу

ДВАДЕСЕТ и првог априла 2016, у Панчеву, у Војводе Радомира Путника бр. 14,  главној улици, овог, по броју становника, деветог по реду града у Србији, отворена је јединствена канцеларија, не само у држави Србији, него и у њеном ширем окружењу. После 17 месеци, и даље је, и прва, и јединствена. И у Србији, и у окружењу. И по називу, и по ономе шта ради и како ради, па и где ради.

Канцеларија се зове „Саветовалиште за безбедност – кућа безбедности“, а о томе шта и како ради чућемо од оних који у њој раде, сваког радног дана од 8 до 15 сати. Али до њих још нисмо стигли, сад смо у једној другој канцеларији, оној у седишту ПУ Панчево, у разговору са Јовицом Антонићем, официром полиције, задуженог, између осталог, и за односе са јавношћу. И, управо из разговора с њим, опет, између осталог, сазнајемо и то  да  „Саветовалиште“ одскора има и једну новину у свом послу, и те како значајну за грађане, оне који су с ове стране закона. Они, с оне стране, мораће сада и о томе да размишљају.

РЕЧ-ДВЕ О…

  „Саветовалиште за безбедност – кућа безбедности“  у Панчеву је прва и још увек једина институција  овакве врсте у Србији. За идеју и људе заслужна је ПУ Панчево на челу са начелником Николом Поповцем, а за логистичку подршку Град Панчево, који је обезбедио просторије, као и средства за њихово одржавање.

Као истински сервис грађана по свим питањама из области општег криминалитета, саобраћајних прописа  и управних послова, безбедности уопште, ова „Кућа безбедности“ је у потпуности оправдала сврху свог оснивања, и не мало је заслужна што је ПУ Панчево у врху полицијских управа у Србији.

    Та новина састоји се у могућности да сваки грађанин који нешто више зна о нечему о чему би неке службе требало да знају, али још нису сазнале, може позвати да полицијски службеник из „Саветовалишта“, сам или, по потреби, с појачањем, дође код њега кући и чује оно што тај грађанин мисли да би требало да чује. И не само чује. Право је тог грађанина да, што се њега тиче, све остане унутар његова четири зида. Јер, што је сигурно – сигурно. Уосталом, што би, хајде да нагађамо, мој комшија морао да зна да ја знам да његова жена мало, мало па побегне из куће, залупивши врата за собом, да се цела зграда затресе. А, у ствари, и сем тога, ко би га знао ко лупа вратима, комшиница или комшија или неко трећи! Али ја сам савестан грађанин и не тртпим насиље, ма с које стране долазило, и зато…

И зато, за те савесне грађане постоји служба која има свој телефон – 343-970 – и своје службенике, компетентне да чују сваку врсту приче, а после тога… после тога, зна се, надлежне институције преузимају ствар у своје руке, а службеници „Куће безбедности“ учинили су тај први корак ка  безбедном животу у некој другој кући, на некој другој адреси.

Хвала Јовици Антонићу, а ми идемо у ту „Кућу безбедности“, у то „Саветовалиште за безбедност“, да чујемо причу управо тих службеника, који се свакодневно сусрећу са различитим људским судбинама, и како они помажу оним људима који сами себи не могу или не знају да помогну.

И, ту смо.

Сачекали су нас љубазни осмеси једне госпође, у цивилној одећи, и једног господина, у униформи полицијског службеника. После куртоазног представљања, региструјемо и имена: госпођа се зове Милка Рабреновић, а господин у униформи Душко Ђукић. Трећи службеник „Саветовалишта“ , Срђан Јањуш, оправдано је одсутан – на годишњем је одмору.

Припремајући се за овај сусрет за господина Ђукића смо припремили и једно изненађење: јулски број Старта 013, у којем је он на једној од слика на средњим странама у посебном друштву. Па, шта је ту посебно? Па, то што је на тој слици једанаест жена, све лепша од лепше,  и  – он, као једини представник мушке врсте! И то у Нишу. Али хајде да не будемо завидни! Био је то, ипак, пословни састанак у Нишу, не одмор у -„Нишку бању“.

Уз кафу, започињемо и разговор. Тек што смо почели улази један господин и после неколико минута разговора сазнајемо да  уз помоћ госпође Милке Рабреновић решава питање папирологије око уписа своје некретнине  тамо где то треба уписати – у Катастар

За почетак, шта је то највредније у целој овој причи?

-Па, управо то што грађанин може, хајде да кажемо, у пролазу, да наврати код нас и сазна из прве руке, одговоре на сва она питања на које тренутно нема одговоре или не зна како до њих да дође – каже полицијски службеник Ђукић, наводећи неколико таквих примера, од оних како да заменити стару личну карту, па до оних како да решити проблем са комшијом око отпада у подруму заједничке зграде или како рехабилитовати оца, који је као „информбировац“ , ни крив ни дужан, провео неколико година на Голом отоку.

-Ми смо ту због грађана, да саслушамо свакога, некад је, верујте, људима и то довољно па да оду задовољни, да свакоме помогнемо како најбрже да реши свој проблем, али сем тога, грађани често долазе да укажу и на опште проблеме, не само своје, да негде не ради семафор, да негде има дивљих депонија, да неко ко је за нешто надлежан не ради свој посао, тако да смо врло често упућени на сарадњу, не само са нашим службама у полицији, него и  са Заштитником грађана, са разним државним установама,  са Службом за бесплатну правну помоћ, са градским комуналним предузећима и да не набрајам даље– напомиње Милка Рабреновић, која је у „Саветовалишту“ експерт за управне послове, док двојица њених колега „покривају“ саобраћајна питања и послове из области криминалистике.

ЈОШ  И ОВО

Од полицијских службеника из „Саветовалишта за безбедност-куће безбедности“ можете добити и савете како да на најсигурнији начин заштитите своју имовину од непожељних посетилаца, било онда када сте на годишњи одмор или док сте на послу или шта-год, а нисте баш сигурни да сте посве сигурни. Никад се не зна, а то је оно што се једино сигурно зна.  А у „Кући безбедности“, не само да знају шта ће да вам кажу како да и  ваша кућа буде безбедна, него знају да вам кажу тако да и ви знате да је то што вам кажу најбоље за вас. Уз неизоставни осмех, наравно. Е, то је бонус!

     Е, да, да не заборавимо. Пошто је, поступајући по савету из „Саветовалишта за бебедност – куће безбедности“ , урадила оно шта јој је саветовано, једна госпођа се једног дана појавила на вратима „Куће“,  сва срећна саопштавајући да је њен отац рехабилитован!  „Кући“, наравно, не припада заслуга за рехабилитацију, али до рехабилитације је требало стићи правим путем и у право време, и то је оно што је помогло дотичној госпођи да стигне до своје среће, а госпођа Рабреновић до цвећа из њене баште!

Помоћи људима у правом тренутку, повратити им наду када им она убрзано понестаје, учинити извесним посве неизвесно, приближити оно што је на први поглед  недостижно  удаљено, стићи на  време када оно убрзано одмиче, проверити зашто је нешто тако како јесте иако тако није морало бити, имати стрпљења за оне који су своје стрпљење загубили идући од шалтера до шалтера,  дати праву информацију о нечему што је некоме више од информације, бити животна спона између живота и прописа, и онда када се они сударају, охрабривати обесхрабрене, имати праве одговоре и на она питања која на те одговоре чекају на некој другој адреси, бити, ако треба,  десна рука и онима који су устали на леву ногу, па и то, зашто да не, све је то што ово „Саветовалиште“ чини јединственом институцијом у Србији, а људима који у њему раде задовољним што могу бити од помоћи свима онима који им се обрате, а таквих је за ових 16 месеци било преко хиљаду.

Шта рећи за крај, било нам је задовољство причати са овим људима. Неспорни утисак је да су то професионалци у свом послу, да свој посао не само да знају да раде, него да га раде с оном дозом уверљивости и љубави , где не остаје места за икакву сумњу да је онај ко их је ту поставио урадио праву ствар.

За грађане, пре свега.

С. Батало