Наш саговорник

Мирослав Јокић, заменик председника Савета МЗ Банатски Карловац

У СЛУЖБИ СМО СВИХ ПОТРЕБА ГРАЂАНА

• Савет је истински сервис грађана, сваког дана,  по сваком питању • Парк, зграде Дома културе и Месне заједнице сада су украс Банатског Карловца • Одлична сарадња са Месним одбором СНС  одвија се кроз бројне заједничке активности  на уређењу села и помоћи грађанима

ЕВО нас на 40 километара од Панчева и 25 километара од Вршца. У Банатском Карловцу. Највећем насељу алибунарске општине, коме припада и Девојачки бунар и већи део природног резервата – Делиблатске пешчаре.

Пре него што почнемо разговор са нашим домаћином, вратимо се мало у историју.

Први становници овог места, које данас има око 5.000 житеља, били су Немци, који су се овде плански доселили 1802. године, долазећи Дунавом из Баденске области. Своје нове место боравишта назвали су по свом тадашњем министру рата и морнарице, надвојди Карлу, Карлсдорф. Ускоро се досељавају и католици словенског порекла, из Карашева, Лупака и Клокотича, тако да је за пет година било већ 190 домаћинстава.

После неколико промена назива, 1926. године место добија данашњи назив, Банатски Карловац, с тим што је, четири године, од 1949. до 1953. године, зна се по коме,  било и- Банатско Ранковићево.

Када је завршен Други светски рат, немачко становништво Банатског Карловца, и не само Банатског Карловца, уосталом, платило је цех за све грехе вође своје земље порекла, и уместо њих, већ 1. марта 1946. године, досељава се 615 породица из околине Ужица и Чачка, са укупно 3775 укућана. Данас Банатски Карловац има само хиљаду  становника више.

Од историје још нешто у антрфилеима, а ми разговармо са Мирославом Јокићем, замеником председника Савета Месне заједнице Банатски Карловац, за који он каже да је „након убедљиве победе кандидата са листе СНС, пре две године, постао истински сервис грађана, у сваком погледу, трудећи се сваког дана да оправда указано поверење грађана, мада, јасно је, увек се може и више и боље и то знамо и према томе се и понашамо“.

Нашег саговорника питамо шта је то чиме би овај савет могао  да се похвали пред грађанима, али и нашим читаоцима?

ГОДИНЕ…

• 1800 – Наређено оснивање насеобине на пољским добрима „Подбршће“ и „Мали Алибунар“ за Немце из Баденске области.

• 1802 – 14. маја пристиже првих 212 немачких породица.

• 1804 – насеље добија првог свештеника, а две године касније почела је да се гради и црква

• 1845 – Карлсдорф је додељен српско-банатској граничарској регименти и постаје седиште компаније.

• 1869 – Густав Јанош отвара прву апотеку, а Лоренц Калитовић прву циглану.

• 1870 – Започиње са радом поштанска служба, са телеграфом, годину дана касније.

• 1876 – Филип Херц отвара фабрику саламе и месних производа, пошто је годину дана пре саградио и први хотел.

• 1894 – На новосаграђеној прузи Вршац – Ковин отворена карлсдорфска железничка станица. Исте године основана је и Шегртска школа.

• 1900 – Држава преузима општинску основну школу и заводи мађарски наставни језик.

• 1902 – Сазидана нова школска зграда са осам учионица.

• 1918 – Са Војводином, и Карлсдорф постаје део Краљевине СХС.

*1923 – Подигнута електрична централа.

• 1926 –  Отворена секција за шумске послове за подручје Делиблатске пешчаре.

• 1927 – Инсталирано првих осам радио апарата.

    -Без лажне скромности, тешко је све набројати шта је све урађено, али ево, пошто се налазимо у згради Месне заједнице, почећу од ње. После 30 година, коначно је та зграда сређена, и споља и изнутра, са прелепо уређеним парком испред ње. Исто тако, комплетно смо средили  и зграду Дома здравља, са околином, а доградили смо и две прилазне рампе. Даље, реновирали смо Дом културе, који је је од запуштене и неугледне зграде,не само постао украс центра Банатског Карловца, него и стециште окупљање младих и свих других, који после много година могу да присуствују разним културним манифестацијама и посве преуређеном амбијенту, али и да гледају пројекције изузетних филмовa, и то, не ретко, само неколико дана после Београђана.

Пре месец дана завршен је и пројекат теретане на отвореном, која се налази у, рекао бих, без претеривања, једном од најлепших паркова у Србији,  са фонтаном, са разноврсним дрвећем и цвећем, бројним клупама за одмарање,  све је то права локација за шетњу и уживање, али и  нову позитивну енергију  на путу ка здравом животу – набраја Јокић, рекли бисмо, не са малим задовољством и овдаажношћу.

Прекидамо га за тренутак питањем какво је стање у спорту, по коме је Банатски Карловац и те како познат?

-Неће говорити о спортским успесима, за њих су ваши читаоци сигурно чули, и чују, него о оном што треба урадити да би се до њих дошло, а то је створити услове да се млади од ране младости могу бавити рекреацијом, како оном за своју душу, тако и оном и за душу и за спортска надметања. Сем што је завршен посао око школске хале и уређења четири учионице, са најсавременијом опремом, осветлили смо и кошаркашки терен, средили клупе и настрешницу уз терен, офарбали даске на трибинама рукометног терена, окречили спортски центар и споља и изнутра, и ту нећемо стати, јер знамо колико значи омогућити младима бављење спортом за њихов правилан психо-физички развој  – напомиње наш саговорник.

Мирослав Јокић је запослен у Туристичкој организацији општине Ааибунар, и сем што је заменик председника МЗ Банатски Карловац, члан је Месног и Општинског одбора напредњака, који су у општини Алибунар, па и Банатском Карловцу, неприкосновени. На питање о сарадњи Савета МЗ и МО СНС, одговара да је то „један уигран тим, посвећен интересима бољег живота грађана и решавању њихових разних проблема с којима се свакодневно сусрећу,  да је сарадња одлична  и искрена“.

САРАДЊА СА…

По речима Јокића, Савет Месне заједнице име одличну сарадњу са свим општинским институцијама, почев од Општинске управе, преко „ЈКП „Универзала“, Инжењеринга, Центра за културу, ЈАТП „Алибунар“, Туристичке организације, па до Црвеног крста, али и других организација и удружења, разних облика деловања, наглашавајући да  „највеће заслуге за све што је урађено припадају нашем председнику Општине Предрагу Белићу, јер без његових идеја, иницијатива и његове подршке, тешко да бисмо у свему томе успели“.         

    Илуструјући бројне заједничке активности, Јокић  подсећа на хуманитарн акцију „Помозимо комшији“, затим „акције добровољног давања крви, помоћи социјално угроженом становништву, радне кације, од којих посебно издваја ону на изградњи два бетонска моста, оштећена за време поплава, као и редовне акције чишћења центра села, спортског центра,  парка… Ту, свакако, не треба заборавити да су активисти МО и МЗ заједнички посадили преко 100 стабала украсног дрвећа, уредили простор око цркве, и не само цркве“ – набраја Јокић, истичући да се захваљујући председници месних напредњака, агилној Весни Пурић, „зна ко највише ради“.

„Нисам рођени Карловчанин, али после 25 година, колико живим у овом месту, одистински сам га заволео и осећам се као да сам одувек део њега“ – напомиње наш саговорник, с посебним погледом из очију, који казују више од речи.

С. Батало