Вршац

Светски дан поезије и „Портрет песника“ др Милана Орлића у Градској библиотеци

ЛИРСКИ СУБЈЕКТ ПЛОВИ МОРЕМ

• Из песме у песму, из луке у луку, из буре у мирно море, читалац прати песников дијалог са најзначајнијим књижевницима, уметницима, филозофима (др Милена Илишевић)

Поводом Светског дана поезије, 21. марта, Градска библиотека Вршац представила је песништво др Милана Орлића, једног од најистакнутијих српских песника, књижевника и филозофа, програмом „Портрет песника“. 

Присутне љубитеље поезије поздравио је др Трајан Качина, члан Градског већа Вршца, задужен за ресор културе. После његове поздравне речи програм је настављен наступом Градског хора „Ас“, након чега су Весна Златичанин, в. д. директора Градске библиотеке и др Милан Орлић представили портрет и збирке овог песника и издавача.

Аутор је читао избор песама из објављених књига, али и нове песме. Посебна пажња била је посвећена књизи песама „Из бродског дневника“ чији су издавачи „Мали Немо“ из Панчева и Градска библиотека Вршац.

Као што примећује др Милена Илишевић, ова књига песама може се читати и као роман у стиховима: Из песме у песму, из луке у луку, из буре у мирно море, читалац прати песников дијалог са најзначајнијим књижевницима, уметницима, филозофима“. Заправо, прати дијалог са животом и стварношћу.

„Лирски субјект плови морем, прелазећи стазу ‘малог од палубе, преко морнара до морског вука’, али његово путовање функционише на много значењских нивоа; не само као кембеловска иницијацијска авантура, или симболичка потрага за смислом, већ и као испит у ком се напредовање морем изједначава са писањем и стваралаштвом.

А зато није чудо да се у песми „Као једро, надахнуто“ (где је очигледна игра речи са песничким надахнућем) помиње Арион Коринтски, митолошки грчки песник, кроз чију легенду се преплиће симболика стваралаштва са морем. (Он сам је, по неким изворима, био Посејдонов син, и живот су му спасли делфини који су га дочекали у таласима, очарани његовом песмом, пошто је био принуђен да скочи у море). Ова симболичка веза је нарочито подвучена у песми „Морнарска песма, искрена“, у којој је песник авантуриста постављен насупрот „песника академских“, који су зачаурени у кабине пловила, „весници мртвог мора“.

Милан Орлић је вешт навигатор морем интертекстуалности, па се у његовим песмама помињу и други, важни, путници (архетипском) водом – уз Ариона, ту је Ноје, Одисеј, али и Џојсов Уликс. Поредећи ова два лика, и два читања стварности, у „Поподневу на брајтонској плажи“ лирски субјекат жали што се као и Џојсов Одисеј, прекасно родио, у време када су херојска доба неповратно минула, да би их замениле „баналије свакодневља“ и конзумеристички лимб.

Милан Орлић је студије завршио у Београду, на групи за филозофију, а докторирао је на енглеском језику у Мелбурну, на чувеном универзитету „Монаш“ темом посвећеној наративним структурама српског (пост)модернистичког романа.

Његове песме заступљене су у више од двадесет домаћих и страних антологија, а поезија и есеји преведени су на двадесетак светских језика“

(Извод из текста Настасје Писарев)