Наша саговорница…

Светлана Каровић Деранић, председница Друштва за помоћ МНРО Града Панчева

КАКО ДО СИСТЕМСКОГ РЕШЕЊА ПРОБЛЕМА?

• Чланови Друштва за помоћ МНРО Града Панчева воле дружење, воле да своје слободно време проводе заједно, у друштву својих другара, и што је можда најважније, да буду активни, да нешто раде, посебно за људе око себе и управо у томе им највише помаже ово удружење

Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама у Панчеву ове године обележава пола века свог рада.

Настало као друштво са идејом помоћи родитељима деце са оваквим инвалидитетима, временом је постало врома важно место, како за сама лица са инвалидитеом тако и за њихове родитеље, који су и оснивачи друштва. Просторије друштва, ова група наших суграђана данас види као своју другу кућу, где се свакога поподнева радним данима, када ово друштво ради, могу дружити са својим другарима, учити и усвајати нове вештине, али и заједно радити многе друге ствари.

– Највећи проблем ове групе са оваквим инвалидитетима јесте да преко дана, због свакодневних обавеза родитеља, остану сами. Наше друштво им тада дође као неки клуб где могу провести време, као њихова друга кућа и истовремено као велика помоћ њиховим родитељима у решавању свакодневних проблема – оцењује Светлана Каровић Деранић, председница Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама Града Панчева, која је на челу овог друштва од 2023. године.

Како сама каже, у друштво је, као уметница, дошла пар година раније, како би водила радионице вајања, које су се временом показале као успешне, а она је полако развијала односе са члановима друштва и помало се укључивала у проблематику њихове свакодневице. Убрзо је на скупштини друштва предложена за место председника што је она и прихватила тако да се сада, са функције председника друштва, озбиљно бави проблемима чланова овог друштва, којих тренутно има око 25, од којих је бар половина активна свакога дана.

– Чланови нашег друштва воле дружење, воле да своје слободно време проводе заједно, у друштву својих другара и што је можда најважније, да буду активни, да нешто раде, посебно за људе око себе. Уз подршку Савеза за помоћ МНРО Војводине, ми имамо могућност да организујемо радионице за наше чланове тако да свакога дана током недеље имамо по једну радионицу, а то су психолошке, ликовне, кројачке радионице, као и радионице животних вештина и креативне радионице.

Важно је напоменути да се у свакодневном раду ослањамо на наше волонтере и родитеље наших чланова, који су највише укључени у свакодневни рад са њима – напомиње наша саговорница и наводи да су у друштву увек активни Мира Предић, заменица председника друштва, некадашња председница Сања Бели, као и Добрила Јовановић, наравно. укључујући ту и волонтере. Она оцењује да ово друштво нема неких озбиљнијих проблема када је реч о члановима и њиховом међусобном комуникацијом, као и да су проблеми исти као и код сваког другог непрофитног удружења, углавном везани за финансирање активности друштва. Као председница ове организације, наша саговорница оцењује да ће се све овакве организације морати убудуће другачије организовати када је у питању финансирање, пошто су све суочене са смањењем финансијске подршке иако све материјалне трошкове друштва покрива локална самоуправа.

Иначе, поред радионица, ово друштво реализује и друге пројекте помоћу којих чланови друштва успевају да науче нове вештине или како да се што боље укључе у друштво. Тако је у претходном периоду реализован пројекат “Рециклажом до стила 2”, као и пројекат “Путујем без баријера”, који су у потпуности реализовали волонтери, а који је укључивао и излет у Кикинду.

Чланови друштва су се сами морали припремити за пут како би понели све што им треба, сами су испланирали шта треба посетити и видети на излету и све су ро и урадили, наравно уз помоћ волонтера. Наша саговорница наглашава да је све што је на овим пројектима урађено, приказано гостима који су 3. децембра, на Дан особа са инвалидитетом, дошли у посету Друштву за помоћ МНРО.

– Све ове активности много значе нашим члановима, пошто је то најбоља окупациона терапија за њих а које успевамо реализовати уз подршку Града и покрајинског Савеза за помоћ МНРО. Током године, можда најбољи дан у нашем друштву је Шарендан, наш празник који организујемо сваког четвртка пред Ускрс, када нам такође долазе гости.

Када је реч о сарадњи, можда најбољу неформалну сарадњу имамо са домом „Срце у Јабуци“, чији корисници знају да смо увек ту за њих ако смо им потребни, када су у граду – напомиње председница панчевачког Друштва за помоћ МНРО и додаје да треба поменути и сарадњу са Црвеним крстом, који често својим донацијама помаже овом друштву.

Када је реч о будућности Друштва за помоћ МНРО у Панчеву, наша саговорница каже да, као уметница има неко своје виђење како се друштво треба развијати. Као први корак она наводи осмишљавање новог визуелног израза друштва и његових чланова а како би били препознатљиви у друштву.

– Највећи проблем са којим се суочавају наши чланови јесте да у неком тренутку у животу остају сами, вез родитеља и наша жеља је да нађемо начин да тај тренутак буде што мање стресан за њих. Мислим да се у решавање оваквог проблема морају укључити и институције, као и цела јавност како би постали што боље друштво а то се може постићи организовањем трибина и дебата, што ће бити у фокусу наших активности у наредном периоду – каже Светлана Каровић Деранић, председница Друштва за помоћ МНРО Града Панчева и подсећа да ће ова година највише бити окренута ка обележавању 50 година рада овог друштва.

Да подсетимо, ауторка споменика псу Леу, који се налази у Народној башти, је управо наша саговорница, што је само један од бисера из њене богате збирке вајарских радова.

В. Илић