У ИМЕ ОРГАНИЗАТОРА... обраћање Гроздане Миленков, в. д. директора ЗЗЗСК

Панчево

Акценти са конференције „Индустријско и техничко наслеђе – значај, стање и могућности“ у организацији Завода за заштиту споменика културе Панчево

СВЕДОЦИ ВРЕМЕНА ПРОШЛОГ ТО ЗАУВЕК ОСТАЈУ

За Старт 013 пише Никола Милошевски, историчар у Заводу за заштиту споменика културе панчево
• На конференцији, која је одржана поводом обележавања 300 година од оснивања прве пиваре у Панчеву, присуствовао је велики број представника културних институција из целе Србије
• Вожња катамараном по Тамишу и упознавање са околним драгуљима индустријског наслеђа Панчева, као и посета манастиру Војловица, старој Вајфертовој пивари, изложби…

У част обележавања 300 година од оснивања прве пиваре у Панчеву, Завод за заштиту споменика културе Панчево организовао је конференцију под називом „Индустријско и техничко наслеђе – значај, стање и могућности“. Конференцију, која је одржана у петак, 23. септембра, уводном речју отворила је етнолог др Мирјана Ђекић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, након које су се окупљенима обратиле Гроздана Миленков, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе Панчево, Катарина Максимов, председница Друштва конзерватора Србије и Марија Јевић, чланица Градског већа за културу и омладину.

Идеја организовања конференције, која је за циљ имала да укаже на значај, вредности и потенцијале индустријског наслеђа, као и да сагледа тренутно стање у којем се оно налази и могућности за његово очување, од почетка је са интересовањем била прихваћена од стране стручне јавности. Стога не чуди, што је конференцији присуствовао велики број представника културних институција наше земље, али и велики број представника медија и шире јавности.

ГОШЋА ИЗ ТРЕСТЕНИКА… Јелена Вукчевић и Јасмина Вујовић, домаћин конференције

У оквиру четири сесије конференције „Индустријско и техничко наслеђе- значај, стање и могућности“ учесницима је резултате свог истраживања представило 15 истраживача. У фокусу конференције нашао се комплекс старе панчевачке пиваре, о чијој архитектонској, историјској и културној вредности је излагало троје истраживача. Вредности индустријског наслеђа Града Панчева посведочене су и истраживањима других представника панчевачког Завода за заштиту споменика културе, која су се бавила мапирањем радничких објеката у Панчеву и послератним историјатом качаревачке ливнице.
Истраживачи из других градова су на конференцији представили легислативу српског индустријског наслеђа и низ индустријских објеката и целина Србије. Тако се на конференцији могло чути и о индустријском наслеђу Лесковца, стању београдске Вајфертове пиваре, „Прве петолетке“ у Трстенику и фабрике стакла у Прокупљу, ревитализацији малих хидроелектрана, привредним променама у насељима и музејским збиркама техничког наслеђа.

Имајући у виду да је превасходна одлика Завода за заштиту споменика културе рад на терену, рад са грађевинским објектима и целинама, представници панчевачког Завода су, у пратећем програму конференције, посетиоце из других градова упознали са културним наслеђем Панчева. Пловећи реком Тамиш на катамарану, колеге су имале прилику да виде драгуље првобитног панчевачког индустријског језгра, које се у XVIII и XIX веку формирало од места данашњег старог Тамишког моста до светионика на ушћу Тамиша у Дунав. Обиласком је обухваћен и комплекс старе (Вајфертове) пиваре, старо градско језгро Панчева, манастир Војловица, као и стална поставка панчевачког Народног музеја.

РЕЧ ИСТОРИЧАРА… Никола Милошевски, историчар у Заводу

У сарадњи са Друштвом конзерватора Србије, које ове године обeлежава пола века од оснивања, наредног дана, 24. септембра у фоајеу Културног центра Панчева представљена је изложба која носи назив  „50 ЗА 50 – ОНИ СУ НАС УЧИЛИ“ . Ауторке изложбе су  историчар уметности Вера Павловић Лончарски,  архитекта Kатарина Максимов,  археолог Маја Ђорђевић и етнолог др Мирјана Ђекић, а поставку чини педесет фотографија истакнутих конзерватора, пажљиво бираних са идејом да се представи појединачна особеност сваког од њих, а прати их понека анегдота, сећање на њихове карактере, као и дела.

Да је Панчево организовањем оваквих догађаја потврдило свој положај важног културног средишта наше земље, сведочи чињеница да је конференција, заједно са изложбом „50 за Педесет“, поред изузетне пропраћености, реализована под окриљем међународне манифестације „Дана европске културне баштине“.

ИМПРЕСИВНО… просторија Народног музеја Панчево у време конференције

Пројекат „Град Панчево данас – оно што остаје и сутра“ су/финансирао Град Панчево